حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ قُسَيْطٍ الرَّقِّيُّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَبِي أُنَيْسَةَ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ ثَابِتٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ الْبَرَاءِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَقِيتُ عَمِّي وَمَعَهُ رَايَةٌ فَقُلْتُ لَهُ أَيْنَ تُرِيدُ قَالَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى رَجُلٍ نَكَحَ امْرَأَةَ أَبِيهِ فَأَمَرَنِي أَنْ أَضْرِبَ عُنُقَهُ وَآخُذَ مَالَهُ .
Бизга Амр ибн Қусайт ар-Раққий ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Амр Зайд ибн Абу Унайсадан, у Адий ибн Собитдан, у Язид ибн ал-Бародан, у отасидан ривоят қилди: У айтди: Мен амакимни учратдим, у билан байроқ бор эди. Мен унга: «Қаёққа боряпсан?» дедим. У: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени отасининг аёли билан никоҳланган бир кишининг олдига юборди ва менга унинг бўйнини уришни ҳамда молини олишни буюрди», деди.