حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَرْفَعُهُ قَالَ " لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ، عَلَى الْمُؤْمِنِينَ لأَمَرْتُهُمْ بِتَأْخِيرِ الْعِشَاءِ وَبِالسِّوَاكِ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ " .
Бизга Қутайба ибн Саид, Суфёндан, у Абу Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, уни марфуъ қилиб ҳадис айтди. Дедилар: «Агар мўминларга машаққат бўлмаганида эди, уларни хуфтон намозини кечиктиришга ва ҳар намоз олдидан мисвок ишлатишга буюрар эдим».