حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنِ الْمُخْتَارِ بْنِ فُلْفُلٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ : أَغْفَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِغْفَاءَةً فَرَفَعَ رَأْسَهُ مُتَبَسِّمًا، فَإِمَّا قَالَ لَهُمْ وَإِمَّا قَالُوا لَهُ : يَا رَسُولَ اللَّهِ لِمَ ضَحِكْتَ فَقَالَ : " إِنَّهُ أُنْزِلَتْ عَلَىَّ آنِفًا سُورَةٌ " . فَقَرَأَ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ {إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ} حَتَّى خَتَمَهَا فَلَمَّا قَرَأَهَا قَالَ : " هَلْ تَدْرُونَ مَا الْكَوْثَرُ " . قَالُوا : اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ : " فَإِنَّهُ نَهْرٌ وَعَدَنِيهِ رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ فِي الْجَنَّةِ، وَعَلَيْهِ خَيْرٌ كَثِيرٌ عَلَيْهِ حَوْضٌ تَرِدُ عَلَيْهِ أُمَّتِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ آنِيَتُهُ عَدَدُ الْكَوَاكِبِ " .
Бизга Ҳаннод ибн Сарий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Фузайл Мухтор ибн Фулфулдан ривоят қилди. У деди: Анас ибн Моликнинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир оз мудраб олди, сўнгра бошини табассум қилган ҳолда кўтарди. Ё у уларга, ё улар унга: «Эй Аллаҳнинг Расули, нега кулдингиз?» дедилар. У: «Албатта, ҳозиргина менга бир сура нозил бўлди», деди ва: ‹Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм. Иннаа аътайнаакал кавсар› деб ўқиб, уни охиригача етказди. Уни ўқиб бўлгач: «Кавсар нима эканини биласизларми?» деди. Улар: «Аллаҳ ва Унинг Расули билгувчироқдир», дедилар. У: «Албатта, у Роббим азза ва жалла менга жаннатда ваъда қилган бир дарёдир. Унда кўп яхшилик бор. Унинг устида бир Ҳавз бор, умматим қиёмат куни унга келади, унинг идишлари юлдузлар сони қадардир», деди.