حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، - الْمَعْنَى وَاحِدٌ - قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، قَالَ كُنْتُ أَسْأَلُ عَنْ الاِنْتِصَارِ، { وَلَمَنِ انْتَصَرَ بَعْدَ ظُلْمِهِ فَأُولَئِكَ مَا عَلَيْهِمْ مِنْ سَبِيلٍ } فَحَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ زَيْدِ بْنِ جُدْعَانَ عَنْ أُمِّ مُحَمَّدٍ امْرَأَةِ أَبِيهِ قَالَ ابْنُ عَوْنٍ وَزَعَمُوا أَنَّهَا كَانَتْ تَدْخُلُ عَلَى أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ قَالَتْ قَالَتْ أُمُّ الْمُؤْمِنِينَ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَنَا زَيْنَبُ بِنْتُ جَحْشٍ فَجَعَلَ يَصْنَعُ شَيْئًا بِيَدِهِ فَقُلْتُ بِيَدِهِ حَتَّى فَطَنْتُهُ لَهَا فَأَمْسَكَ وَأَقْبَلَتْ زَيْنَبُ تَقْحَمُ لِعَائِشَةَ رضى الله عنها فَنَهَاهَا فَأَبَتْ أَنْ تَنْتَهِيَ فَقَالَ لِعَائِشَةَ " سُبِّيهَا " فَسَبَّتْهَا فَغَلَبَتْهَا فَانْطَلَقَتْ زَيْنَبُ إِلَى عَلِيٍّ رضى الله عنه فَقَالَتْ إِنَّ عَائِشَةَ رضى الله عنها وَقَعَتْ بِكُمْ وَفَعَلَتْ . فَجَاءَتْ فَاطِمَةُ فَقَالَ لَهَا " إِنَّهَا حِبَّةُ أَبِيكِ وَرَبِّ الْكَعْبَةِ " . فَانْصَرَفَتْ فَقَالَتْ لَهُمْ إِنِّي قُلْتُ لَهُ كَذَا وَكَذَا فَقَالَ لِي كَذَا وَكَذَا . قَالَ وَجَاءَ عَلِيٌّ رضى الله عنه إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَكَلَّمَهُ فِي ذَلِكَ .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам (ҳ); ва бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ривоят қилди, бизга Муъоз ибн Муъоз — маъно бир — у деди: бизга Ибн Авн ривоят қилди, у деди: Мен «Ва кимки ўзига зулм қилингач ўч олса, бас, ана ўшаларнинг зиддига (айбловга) йўл йўқ» (оят ҳақида) ўч олиш тўғрисида сўрар эдим. Шунда менга Али ибн Зайд ибн Жудъон отасининг хотини Умму Муҳаммаддан ривоят қилди — Ибн Авн деди: улар у (Умму Муҳаммад)нинг Мўминлар онаси (Оиша) ҳузурига кириб туришини гумон қилишади — у (Умму Муҳаммад) деди: Мўминлар онаси деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг олдимга кирдилар, олдимизда Зайнаб бинт Жаҳш бор эди. У (Расулуллаҳ) қўллари билан бирор нарса қила бошладилар, мен: «Қўллари билан», деб то уларни унга (Зайнабга) тушунтиргунимча (айтдим), шунда у тўхтади. Зайнаб Оиша розияллаҳу анҳога (сўкиб) ташлана бошлади, у (Расулуллаҳ) уни қайтардилар, лекин у тўхташдан бош тортди. Шунда Оишага: «Уни сўк», дедилар. У эса уни сўкди ва ундан ғолиб келди. Зайнаб Али розияллаҳу анҳунинг олдига бориб: «Албатта Оиша розияллаҳу анҳо сизларни (сўкиб) ташланди ва шундай қилди», деди. Фотима келди, у (Расулуллаҳ) унга: «Каъбанинг Роббига қасамки, у отангнинг севимлисидир», дедилар. У қайтиб, уларга: «Мен унга шундай-шундай дедим, у менга шундай-шундай деди», деди. У деди: Али розияллаҳу анҳу Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб, у тўғрисида сўзлашди.