حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ مُحْرِزٍ، أَنَّ رَجُلاً، سَأَلَ ابْنَ عُمَرَ كَيْفَ سَمِعْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فِي النَّجْوَى قَالَ " يَدْنُو أَحَدُكُمْ مِنْ رَبِّهِ حَتَّى يَضَعَ كَنَفَهُ عَلَيْهِ فَيَقُولُ عَمِلْتَ كَذَا وَكَذَا. فَيَقُولُ نَعَمْ. وَيَقُولُ عَمِلْتَ كَذَا وَكَذَا. فَيَقُولُ نَعَمْ. فَيُقَرِّرُهُ ثُمَّ يَقُولُ إِنِّي سَتَرْتُ عَلَيْكَ فِي الدُّنْيَا، فَأَنَا أَغْفِرُهَا لَكَ الْيَوْمَ ".
Мусаддад, Абу Авонадан, у Қатодадан, у Сафвон ибн Муҳриздан ривоят қилади: Бир киши Ибн Умардан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг нажво (сирли, махфий суҳбат) ҳақида нима деганини қандай эшитдинг? деб сўради. У: «Сизлардан бирингиз Роббига яқинлашади, ҳатто У ўз (раҳмат) паноҳини унинг устига қўяди ва: Сен шундай-шундай қилдинг, дейди. У: Ҳа, дейди. У: Сен шундай-шундай қилдинг, дейди. У: Ҳа, дейди. Шунда У унга (гуноҳларини) иқрор қилдиради, сўнг: Мен дунёда уни сенга ёпган эдим, бас, мен уни бугун сенга мағфират қиламан, дейди» дедилар.