حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَأَيْتُ اللَّيْلَةَ كَأَنَّا فِي دَارِ عُقْبَةَ بْنِ رَافِعٍ وَأُتِينَا بِرُطَبٍ مِنْ رُطَبِ ابْنِ طَابٍ فَأَوَّلْتُ أَنَّ الرِّفْعَةَ لَنَا فِي الدُّنْيَا وَالْعَاقِبَةَ فِي الآخِرَةِ وَأَنَّ دِينَنَا قَدْ طَابَ " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, Собитдан, у Анас ибн Моликдан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам айтди: «Бу кеча гўё биз Уқба ибн Рофиънинг уйида эдик ва бизга Ибн Тобнинг хурмосидан янги хурмо келтирилди. Мен буни дунёда биз учун кўтаринкилик, охиратда эса яхши оқибат бўлиши ва Дийнимиз пок бўлиши деб таъбирладим» деди.