حَدَّثَنَا هَدَّابُ بْنُ خَالِدٍ، وَشَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، كِلاَهُمَا عَنْ سُلَيْمَانَ، - وَاللَّفْظُ لِشَيْبَانَ - حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ الْبُنَانِيُّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وُلِدَ لِيَ اللَّيْلَةَ غُلاَمٌ فَسَمَّيْتُهُ بِاسْمِ أَبِي إِبْرَاهِيمَ " . ثُمَّ دَفَعَهُ إِلَى أُمِّ سَيْفٍ امْرَأَةِ قَيْنٍ يُقَالُ لَهُ أَبُو سَيْفٍ فَانْطَلَقَ يَأْتِيهِ وَاتَّبَعْتُهُ فَانْتَهَيْنَا إِلَى أَبِي سَيْفٍ وَهُوَ يَنْفُخُ بِكِيرِهِ قَدِ امْتَلأَ الْبَيْتُ دُخَانًا فَأَسْرَعْتُ الْمَشْىَ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا أَبَا سَيْفٍ أَمْسِكْ جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَأَمْسَكَ فَدَعَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِالصَّبِيِّ فَضَمَّهُ إِلَيْهِ وَقَالَ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَقُولَ . فَقَالَ أَنَسٌ لَقَدْ رَأَيْتُهُ وَهُوَ يَكِيدُ بِنَفْسِهِ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدَمَعَتْ عَيْنَا رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " تَدْمَعُ الْعَيْنُ وَيَحْزَنُ الْقَلْبُ وَلاَ نَقُولُ إِلاَّ مَا يَرْضَى رَبُّنَا وَاللَّهِ يَا إِبْرَاهِيمُ إِنَّا بِكَ لَمَحْزُونُونَ " .
Бизга Ҳаддоб ибн Холид ва Шайбон ибн Фаррух, иккаласи Сулаймондан ривоят қилдилар — матн Шайбонники — бизга Сулаймон ибн Муғийра ривоят қилди, бизга Собит Буноний ривоят қилди, у Анас ибн Моликдан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Бу кеча менга бир ўғил туғилди, мен уни отам Иброҳимнинг исми билан атадим». Сўнг уни Қайн исмли темирчининг хотини Умму Сайфга топширдилар — темирчи Абу Сайф деб аталар эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга боргани йўл олдилар, мен ҳам у кишига эргашдим. Биз Абу Сайфнинг олдига етиб бордик, у босқонини пуфлаб турарди, уй тутун билан тўлиб кетган эди. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдидан тез юриб бордим-да: «Эй Абу Сайф, тўхта, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келдилар» дедим. У тўхтади. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам болани чақиртирдилар ва уни ўзларига бағир босдилар ҳамда Аллаҳ хоҳлаганча сўз айтдилар. Анас деди: Мен уни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдида жон бераётган ҳолатда кўрдим. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг кўзларидан ёш оқди ва дедилар: «Кўз ёш тўкади, қалб ғамгин бўлади, аммо биз Роббимиз рози бўладиган сўздан бошқасини айтмаймиз. Валлаҳи, эй Иброҳим, биз сени йўқотганимиз учун чиндан ҳам ғамгиндирмиз».