حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ وُلِدَ لِرَجُلٍ مِنَّا غُلاَمٌ فَسَمَّاهُ الْقَاسِمَ فَقَالَتِ الأَنْصَارُ لاَ نَكْنِيكَ أَبَا الْقَاسِمِ وَلاَ نُنْعِمُكَ عَيْنًا، فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وُلِدَ لِي غُلاَمٌ، فَسَمَّيْتُهُ الْقَاسِمَ فَقَالَتِ الأَنْصَارُ لاَ نَكْنِيكَ أَبَا الْقَاسِمِ وَلاَ نُنْعِمُكَ عَيْنًا. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَحْسَنَتِ الأَنْصَارُ، سَمُّوا بِاسْمِي، وَلاَ تَكَنَّوْا بِكُنْيَتِي، فَإِنَّمَا أَنَا قَاسِمٌ ".
Муҳаммад ибн Юсуф бизга айтди, Суфён бизга айтди, Аъмашдан, Солим ибн Абул-Жаъддан, Жобир ибн Абдуллаҳ Ансорийдан, у деди: Биздан бир кишига ўғил туғилди, у уни Қосим деб атади. Ансорлар: «Биз сени Абул-Қосим деб куняламаймиз ва сенинг кўзингни қувонтирмаймиз (рози қилмаймиз)», дедилар. У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: «Эй Расулуллаҳ, менга ўғил туғилди, мен уни Қосим деб атадим, ансорлар: ‹Биз сени Абул-Қосим деб куняламаймиз ва кўзингни қувонтирмаймиз›, дедилар», деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ансорлар яхши қилдилар. Менинг исмим билан атаверинглар, лекин менинг куням билан куняланманглар, чунки мен (фақат) Қосимман», деди.