حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ إِذَا أَخَذَ مَضْجَعَهُ " الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي كَفَانِي وَآوَانِي وَأَطْعَمَنِي وَسَقَانِي وَالَّذِي مَنَّ عَلَىَّ فَأَفْضَلَ وَالَّذِي أَعْطَانِي فَأَجْزَلَ الْحَمْدُ لِلَّهِ عَلَى كُلِّ حَالٍ اللَّهُمَّ رَبَّ كُلِّ شَىْءٍ وَمَلِيكَهُ وَإِلَهَ كُلِّ شَىْءٍ أَعُوذُ بِكَ مِنَ النَّارِ " .
Бизга Алий ибн Муслим ривоят қилди, бизга Абдуссамад ривоят қилди, у деди: Менга отам ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Бурайдадан, у ибн Умардан ривоят қилди, у унга ривоят қилишича: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ётоғига борганларида: «Алҳамдулиллаҳиллазий кафааний ва аавааний ва атъаманий ва сақоаний, валлазий манна алайя фа-афзала, валлазий аътоаний фа-ажзала. Алҳамдулиллаҳи алаа кулли ҳаал. Аллаҳумма робба кулли шайъин ва малийкаҳу ва илааҳа кулли шайъин, аъуузу бика минан-наар (Менга кифоя қилган, бошпана берган, таомлантирган ва суғорган, менга неъмат бериб уни мукаммал қилган, менга ато қилиб уни мўл қилган Аллаҳга ҳамд бўлсин. Ҳар ҳолатда Аллаҳга ҳамд. Эй Аллаҳ, ҳар бир нарсанинг Робби ва эгаси, ҳар бир нарсанинг илойҳи, Сенга сиғинаман дўзахдан)» деяр эдилар.