حَدَّثَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ الْجَلِيلِ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي بَكْرَةَ، أَنَّهُ قَالَ لأَبِيهِ يَا أَبَةِ إِنِّي أَسْمَعُكَ تَدْعُو كُلَّ غَدَاةٍ اللَّهُمَّ عَافِنِي فِي بَدَنِي اللَّهُمَّ عَافِنِي فِي سَمْعِي اللَّهُمَّ عَافِنِي فِي بَصَرِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ تُعِيدُهَا ثَلاَثًا حِينَ تُصْبِحُ وَثَلاَثًا حِينَ تُمْسِي . فَقَالَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو بِهِنَّ فَأَنَا أُحِبُّ أَنْ أَسْتَنَّ بِسُنَّتِهِ . قَالَ عَبَّاسٌ فِيهِ وَتَقُولُ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْكُفْرِ وَالْفَقْرِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ تُعِيدُهَا ثَلاَثًا حِينَ تُصْبِحُ وَثَلاَثًا حِينَ تُمْسِي فَتَدْعُو بِهِنَّ فَأُحِبُّ أَنْ أَسْتَنَّ بِسُنَّتِهِ قَالَ وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " دَعَوَاتُ الْمَكْرُوبِ اللَّهُمَّ رَحْمَتَكَ أَرْجُو فَلاَ تَكِلْنِي إِلَى نَفْسِي طَرْفَةَ عَيْنٍ وَأَصْلِحْ لِي شَأْنِي كُلَّهُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ " . وَبَعْضُهُمْ يَزِيدُ عَلَى صَاحِبِهِ .
Бизга Аббос ибн Абдил-Азим ва Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилиб, иккаласи деди: бизга Абдулмалик ибн Амр ривоят қилди, Абдулжалил ибн Атийядан, у Жаъфар ибн Маймундан, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Аби Бакра ривоят қилиб, у отасига: «Эй отажон, мен Сизнинг ҳар тонг: ‹Аллаҳумма афини фи бадани, Аллаҳумма афини фи самъи, Аллаҳумма афини фи басари, ло илаҳа илла Анта (Эй Аллаҳ, баданимга офият бер, эй Аллаҳ, қулоғимга офият бер, эй Аллаҳ, кўзимга офият бер, Сендан ўзга илоҳ йўқ)› деб дуо қилаётганингизни эшитаман, уни тонгда уч марта ва кечда уч марта такрорлайсиз» деганини ривоят қилди. Отаси: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг буларни дуо қилаётганларини эшитганман, шунинг учун унинг суннатига эргашишни яхши кўраман, деди. Аббос унинг ривоятида: «Ва ‹Аллаҳумма инни аъузу бика минал-куфри вал-фақри, Аллаҳумма инни аъузу бика мин азабил-қабри, ло илаҳа илла Анта (Эй Аллаҳ, куфрдан ва фақирликдан Сенга паноҳ тилайман, эй Аллаҳ, қабр азобидан Сенга паноҳ тилайман, Сендан ўзга илоҳ йўқ)› дейсан, уни тонгда уч марта ва кечда уч марта такрорлайсан, деб дуо қиласан» деб деди. У: «Шунинг учун унинг суннатига эргашишни яхши кўраман» деди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ғамга ботганнинг дуолари: ‹Аллаҳумма раҳматака аржу, фа-ла такилни ила нафси торфата айнин, ва аслиҳ ли шаъни куллаҳу, ло илаҳа илла Анта (Эй Аллаҳ, Сенинг раҳматингдан умид қиламан, мени бир кўз юмиб очгунча ҳам ўзимга ташлаб қўйма, менинг барча ишимни ислоҳ қил, Сендан ўзга илоҳ йўқ)›» деди. Уларнинг баъзилари бошқаларига нисбатан зиёда қилади.