حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ عَبَّادٍ، - وَهَذَا لَفْظُهُ وَهُوَ أَتَمُّ - عَنْ وَاصِلٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عُقَيْلٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمَرَ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يُصْبِحُ عَلَى كُلِّ سُلاَمَى مِنِ ابْنِ آدَمَ صَدَقَةٌ تَسْلِيمُهُ عَلَى مَنْ لَقِيَ صَدَقَةٌ وَأَمْرُهُ بِالْمَعْرُوفِ صَدَقَةٌ وَنَهْيُهُ عَنِ الْمُنْكَرِ صَدَقَةٌ وَإِمَاطَتُهُ الأَذَى عَنِ الطَّرِيقِ صَدَقَةٌ وَبُضْعَتُهُ أَهْلَهُ صَدَقَةٌ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ يَأْتِي شَهْوَتَهُ وَتَكُونُ لَهُ صَدَقَةٌ قَالَ " أَرَأَيْتَ لَوْ وَضَعَهَا فِي غَيْرِ حَقِّهَا أَكَانَ يَأْثَمُ " . قَالَ " وَيُجْزِئُ مِنْ ذَلِكَ كُلِّهِ رَكْعَتَانِ مِنَ الضُّحَى " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ لَمْ يَذْكُرْ حَمَّادٌ الأَمْرَ وَالنَّهْىَ .
Бизга Мусаддад ривоят қилди: Бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди (ҳ). Яна бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди: У Аббод ибн Аббоддан — бу унинг лафзи бўлиб, у тўлиқроқдир — у Восилдан, у Яҳё ибн Уқайлдан, у Яҳё ибн Яъмардан, у Абу Заррдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди. У айтди: «Одам боласининг ҳар бир бўғини устига (ҳар) тонг садақа (лозим бўлади): Учраган кишига салом бериши садақа, яхшиликка буюриши садақа, ёмонликдан қайтариши садақа, йўлдан озорни олиб ташлаши садақа, аҳли (хотини) билан жинсий яқинлиги садақадир». Улар: ‹Эй Расулуллаҳ, у ўз шаҳватини қондиради-ю, унга садақа бўладими?› дедилар. У: «Айтгин-чи, агар уни ҳаром йўлга қўйганида, гуноҳкор бўлмасмиди?» дедилар. (Яна) айтди: «Буларнинг ҳаммасидан дуҳо намозининг икки ракъати кифоя қилади». Абу Довуд айтди: Ҳаммод яхшиликка буюриш ва ёмонликдан қайтаришни зикр қилмаган.