حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى ابْنِ وَهْبٍ قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ بُكَيْرٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَفِيفَ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْمُسَيَّبِ، يَقُولُ حَدَّثَنِي رَجُلٌ، مِنْ بَنِي أَسَدِ بْنِ خُزَيْمَةَ أَنَّهُ سَأَلَ أَبَا أَيُّوبَ الأَنْصَارِيَّ فَقَالَ يُصَلِّي أَحَدُنَا فِي مَنْزِلِهِ الصَّلاَةَ ثُمَّ يَأْتِي الْمَسْجِدَ وَتُقَامُ الصَّلاَةُ فَأُصَلِّي مَعَهُمْ فَأَجِدُ فِي نَفْسِي مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا . فَقَالَ أَبُو أَيُّوبَ سَأَلْنَا عَنْ ذَلِكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " ذَلِكَ لَهُ سَهْمُ جَمْعٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, деди: Мен ибн Ваҳбга ўқиб бердим, у деди: Менга Амр Букайрдан хабар бердики, у Афиф ибн Амр ибн Мусайябнинг шундай деганини эшитди: Менга Бани Асад ибн Хузайма қабиласидан бир киши ривоят қилдики, у Абу Айюб Ансорийдан (розияллаҳу анҳу) сўраб деди: Биримиз уйида намозни ўқиб бўлиб, сўнгра масжидга келади ва намозга иқомат айтилади, мен улар билан бирга ўқийман, лекин шу нарсада кўнглимда алланима сезаман. Абу Айюб деди: Биз бу ҳақда Набийдан (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сўраган эдик, у: «Бу унга жамоат улуши (савобини беради)» деди.