حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو، أَخْبَرَنِي فُلَيْحٌ، أَخْبَرَنِي عَبَّاسُ بْنُ سَهْلٍ، قَالَ اجْتَمَعَ أَبُو حُمَيْدٍ وَأَبُو أُسَيْدٍ وَسَهْلُ بْنُ سَعْدٍ وَمُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ فَذَكَرَ هَذَا الْحَدِيثَ وَلَمْ يَذْكُرِ الرَّفْعَ إِذَا قَامَ مِنْ ثِنْتَيْنِ وَلاَ الْجُلُوسَ قَالَ حَتَّى فَرَغَ ثُمَّ جَلَسَ فَافْتَرَشَ رِجْلَهُ الْيُسْرَى وَأَقْبَلَ بِصَدْرِ الْيُمْنَى عَلَى قِبْلَتِهِ .
Бизга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Абдулмалик ибн Амр ривоят қилди, менга Фулайҳ хабар берди, менга Аббос ибн Саҳл хабар берди. У айтди: Абу Ҳумайд, Абу Усайд, Саҳл ибн Саъд ва Муҳаммад ибн Маслама жамландилар. Сўнг у шу ҳадисни зикр қилди ва икки ракатдан турганда кўтарилиш ва ўтиришни зикр қилмади. У айтди: Ҳатто у тамомлаганда ўтирди, чап оёғини ёйди ва ўнгининг кўкрагини қибласига қаратди.