حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ صَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي بَيْتِهِ وَهْوَ شَاكٍ، فَصَلَّى جَالِسًا وَصَلَّى وَرَاءَهُ قَوْمٌ قِيَامًا، فَأَشَارَ إِلَيْهِمْ أَنِ اجْلِسُوا، فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ، فَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا، وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا ".
Қутайба ибн Саъид бизга айтди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уйларида — касал ҳолда — намоз ўқидилар, ўтирган ҳолда ўқидилар, ортларида бир қавм тик туриб ўқиди. У зот уларга: ‹Ўтиринглар› деб ишора қилдилар. (Намоздан) қайтганларида: «Албатта имом унга эргашилиш учун (тайинлангандир). У руку қилса, сиз ҳам руку қилинглар; у (бошини) кўтарса, сиз ҳам кўтаринглар», дедилар.