حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ بُكَيْرٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، وَالْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، وَعَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَزْهَرَ ـ رضى الله عنهم ـ أَرْسَلُوهُ إِلَى عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ فَقَالُوا اقْرَأْ عَلَيْهَا السَّلاَمَ مِنَّا جَمِيعًا وَسَلْهَا عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ صَلاَةِ الْعَصْرِ وَقُلْ لَهَا إِنَّا أُخْبِرْنَا أَنَّكِ تُصَلِّينَهُمَا وَقَدْ بَلَغَنَا أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْهَا. وَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ وَكُنْتُ أَضْرِبُ النَّاسَ مَعَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ عَنْهُمَا. فَقَالَ كُرَيْبٌ فَدَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ فَبَلَّغْتُهَا مَا أَرْسَلُونِي. فَقَالَتْ سَلْ أُمَّ سَلَمَةَ. فَخَرَجْتُ إِلَيْهِمْ فَأَخْبَرْتُهُمْ بِقَوْلِهَا فَرَدُّونِي إِلَى أُمِّ سَلَمَةَ بِمِثْلِ مَا أَرْسَلُونِي بِهِ إِلَى عَائِشَةَ. فَقَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ ـ رضى الله عنها ـ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنْهَا ثُمَّ رَأَيْتُهُ يُصَلِّيهِمَا حِينَ صَلَّى الْعَصْرَ، ثُمَّ دَخَلَ عَلَىَّ وَعِنْدِي نِسْوَةٌ مِنْ بَنِي حَرَامٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَأَرْسَلْتُ إِلَيْهِ الْجَارِيَةَ فَقُلْتُ قُومِي بِجَنْبِهِ قُولِي لَهُ تَقُولُ لَكَ أُمُّ سَلَمَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ سَمِعْتُكَ تَنْهَى عَنْ هَاتَيْنِ وَأَرَاكَ تُصَلِّيهِمَا. فَإِنْ أَشَارَ بِيَدِهِ فَاسْتَأْخِرِي عَنْهُ. فَفَعَلَتِ الْجَارِيَةُ فَأَشَارَ بِيَدِهِ فَاسْتَأْخَرَتْ عَنْهُ فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ " يَا بِنْتَ أَبِي أُمَيَّةَ سَأَلْتِ عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ وَإِنَّهُ أَتَانِي نَاسٌ مِنْ عَبْدِ الْقَيْسِ فَشَغَلُونِي عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ اللَّتَيْنِ بَعْدَ الظُّهْرِ فَهُمَا هَاتَانِ ".
Яҳё ибн Сулаймон бизга айтди: Ибн Ваҳб менга айтди: Амр менга хабар берди, Букайрдан, у Курайбдан: Ибн Аббос, Мисвар ибн Махрама ва Абдурраҳмон ибн Азҳар розияллаҳу анҳум уни Оиша розияллаҳунинг (олдига) юбордилар ва: ‹Унга ҳаммамиздан салом айтиб, ундан аср намозидан кейинги икки ракат ҳақида сўра, ва унга айт: бизга сен уларни ўқийсан деб хабар берилди, ҳолбуки бизга Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ундан қайтарганлари (ман қилганлари) етди› дедилар. Ибн Аббос: ‹Мен Умар ибн Хаттоб билан бирга одамларни улардан (ўқишдан) қайтариб (уриб) эдим› деди. Курайб деди: Мен Оиша розияллаҳунинг олдига кириб, улар юборган (савол)ни унга етказдим. У: ‹Умму Саламадан сўра› деди. Мен уларнинг олдига чиқиб, унинг сўзини уларга айтдим, улар мени — Оишага юборганларидек — яна Умму Саламага қайтардилар. Умму Салама розияллаҳу анҳо: ‹Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни улардан қайтарганлари (ман қилганлари)ни эшитди, сўнг у зотни — асрни ўқиганларидан кейин — уларни ўқиганларини кўрдим. Сўнг у зот менинг олдимга кирдилар, менинг ёнимда Ансордан Бану Ҳаромнинг аёллари бор эди. Мен у зотга чўри қизни юбордим ва: ‹У зотнинг ёнига бориб айт: Умму Салама: Ё Расулуллаҳ, мен сизни бу иккисидан қайтарганингизни эшитдим, ва сизни уларни ўқияётганингизни кўряпман — дейди. Агар қўли билан ишора қилса, у зотдан четда тур› дедим. Чўри қиз шундай қилди. У зот қўли билан ишора қилдилар. У ундан четда турди. (Намоздан) қайтганларида у зот: ‹Эй Абу Умайянинг қизи, сен асрдан кейинги икки ракат ҳақида сўрадингми? Албатта менга Абдулқайсдан бир неча киши келди, улар мени пешиндан кейинги икки ракатдан (машғул қилиб) тўсди, мана шу икков ўшадир› дедилар›, деди.