حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَيُّوبَ السَّخْتِيَانِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ الأَنْصَارِيَّةِ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَخَلَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ تُوُفِّيَتِ ابْنَتُهُ فَقَالَ " اغْسِلْنَهَا ثَلاَثًا أَوْ خَمْسًا أَوْ أَكْثَرَ مَنْ ذَلِكَ إِنْ رَأَيْتُنَّ ذَلِكَ بِمَاءٍ وَسِدْرٍ، وَاجْعَلْنَ فِي الآخِرَةِ كَافُورًا أَوْ شَيْئًا مِنْ كَافُورٍ، فَإِذَا فَرَغْتُنَّ فَآذِنَّنِي ". فَلَمَّا فَرَغْنَا آذَنَّاهُ فَأَعْطَانَا حِقْوَهُ فَقَالَ " أَشْعِرْنَهَا إِيَّاهُ ". تَعْنِي إِزَارَهُ.
Исмоил ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Молик менга айтди, Айюб Сахтиёнийдан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Умму Атийя Ансорийя розияллаҳу анҳодан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қизлари вафот этганида бизнинг олдимизга кирдилар ва: «Уни — агар (лозим) кўрсангиз — уч ёки беш ёки ундан кўпроқ (марта) сув ва сидр билан ювинглар, охиргисида кофур ёки озгина кофур қўйинглар. Тугатганингизда менга билдиринглар», дедилар. Биз тугатганимизда унга билдирдик. У зот бизга изорларини (белбоғларини) бериб: «Уни шунга ўранглар», дедилар — яъни изорларини.