حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ عَلْقَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، قَالَ تُوُفِّيَ ابْنٌ لأُمِّ عَطِيَّةَ ـ رضى الله عنها ـ فَلَمَّا كَانَ الْيَوْمُ الثَّالِثُ دَعَتْ بِصُفْرَةٍ، فَتَمَسَّحَتْ بِهِ وَقَالَتْ نُهِينَا أَنْ نُحِدَّ أَكْثَرَ مِنْ ثَلاَثٍ إِلاَّ بِزَوْجٍ.
Мусаддад бизга айтди: Бишр ибн Муфаззал бизга айтди: Салама ибн Алқама бизга айтди, Муҳаммад ибн Сириндан: У деди: Умму Атийя розияллаҳу анҳонинг бир ўғли вафот этди. Учинчи кун бўлганида, у сариқ (хушбўй бўёқ) келтириб, у билан суртинди ва: ‹Биз уч (кун)дан ортиқ мотам тутишдан қайтарилдик, эридан бошқасига (мотам тутишда)› деди.