حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرِ بْنِ حَزْمٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَخَلَتِ امْرَأَةٌ مَعَهَا ابْنَتَانِ لَهَا تَسْأَلُ، فَلَمْ تَجِدْ عِنْدِي شَيْئًا غَيْرَ تَمْرَةٍ فَأَعْطَيْتُهَا إِيَّاهَا، فَقَسَمَتْهَا بَيْنَ ابْنَتَيْهَا وَلَمْ تَأْكُلْ مِنْهَا، ثُمَّ قَامَتْ فَخَرَجَتْ، فَدَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْنَا، فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ " مَنِ ابْتُلِيَ مِنْ هَذِهِ الْبَنَاتِ بِشَىْءٍ كُنَّ لَهُ سِتْرًا مِنَ النَّارِ ".
Бишр ибн Муҳаммад бизга айтди: Абдуллаҳ бизга хабар берди: Маъмар бизга хабар берди, Зуҳрийдан: У деди: Абдуллаҳ ибн Абу Бакр ибн Ҳазм менга айтди, Урвадан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Бир аёл ўзи билан икки қизини олиб, (садақа) сўраб кирди. У менинг ҳузуримда бир дона хурмодан бошқа ҳеч нарса топмади, мен унга ўшани бердим. У уни икки қизи орасида бўлди ва ўзи ундан (ҳеч нарса) емади. Сўнг туриб чиқиб кетди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бизнинг олдимизга кирдилар, мен унга (буни) хабар бердим. У зот: «Ким бу қизлар (тарбияси) билан бирор (машаққатга) синалса-ю (сабр қилса), улар у учун дўзахдан тўсиқ (парда) бўлади» дедилар.