حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ، أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَائِشَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَدَّثَتْهُ قَالَتْ جَاءَتْنِي امْرَأَةٌ مَعَهَا ابْنَتَانِ تَسْأَلُنِي، فَلَمْ تَجِدْ عِنْدِي غَيْرَ تَمْرَةٍ وَاحِدَةٍ، فَأَعْطَيْتُهَا، فَقَسَمَتْهَا بَيْنَ ابْنَتَيْهَا، ثُمَّ قَامَتْ فَخَرَجَتْ، فَدَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَحَدَّثْتُهُ فَقَالَ " مَنْ يَلِي مِنْ هَذِهِ الْبَنَاتِ شَيْئًا فَأَحْسَنَ إِلَيْهِنَّ كُنَّ لَهُ سِتْرًا مِنَ النَّارِ ".
Абул Ямон, Шуъайбдан, у Зуҳрийдан: Менга Абдуллаҳ ибн Абу Бакр айтиб берди: Урва ибнуз Зубайр унга хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотини Оиша унга айтиб берди: У: Менинг олдимга бир аёл келди, у билан икки қизи бор эди, у мендан (бирор нарса) сўрар эди, аммо менда битта хурмодан бошқа нарса топмади. Мен унга ўшани бердим. У уни икки қизи орасида тақсимлади, сўнг туриб чиқиб кетди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кирдилар, мен у кишига буни айтиб бердим. У: «Ким мана шу қизлардан бирор нарсани (парвариш қилишни) зиммасига олса ва уларга яхшилик қилса, улар у учун дўзахдан тўсиқ бўладилар» дедилар, деди.