حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَأَى رَجُلاً يَسُوقُ بَدَنَةً فَقَالَ " ارْكَبْهَا ". فَقَالَ إِنَّهَا بَدَنَةٌ. فَقَالَ " ارْكَبْهَا ". قَالَ إِنَّهَا بَدَنَةٌ. قَالَ " ارْكَبْهَا، وَيْلَكَ ". فِي الثَّالِثَةِ أَوْ فِي الثَّانِيَةِ.
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Абуз-Зиноддан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кишини (қурбонлик) туяни ҳайдаб кетаётганини кўрди. У зот: «Унга мин» дедилар. У: ‹Бу — (қурбонлик) туя-ку› деди. У зот: «Унга мин» дедилар. У: ‹Бу — (қурбонлик) туя-ку› деди. У зот: «Унга мин, сенга вой!» дедилар — учинчида ёки иккинчида.