حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَلاَمٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمَّا أَفَاضَ مِنْ عَرَفَةَ عَدَلَ إِلَى الشِّعْبِ، فَقَضَى حَاجَتَهُ. قَالَ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ فَجَعَلْتُ أَصُبُّ عَلَيْهِ وَيَتَوَضَّأُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَتُصَلِّي فَقَالَ " الْمُصَلَّى أَمَامَكَ ".
Менга Муҳаммад ибн Салом ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун, Яҳёдан, у Мусо ибн Уқбадан, у Ибн Аббоснинг озод қилган қули Курайбдан, у Усома ибн Зайддан хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Арафотдан (қайтиб) қайтганларида, тоғ йўлагига бурилиб, ҳожатларини адо қилдилар. Усома ибн Зайд деди: Мен (сув) қуя бошладим, у киши эса таҳорат қилардилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, намоз ўқийсизми?» дедим. У: «Намозгоҳ — олдингдадир,» дедилар.