وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ سَمِعْتُ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ، يَقُولُ أَفَاضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ عَرَفَاتٍ فَلَمَّا انْتَهَى إِلَى الشِّعْبِ نَزَلَ فَبَالَ - وَلَمْ يَقُلْ أُسَامَةُ أَرَاقَ الْمَاءَ - قَالَ فَدَعَا بِمَاءٍ فَتَوَضَّأَ وُضُوءًا لَيْسَ بِالْبَالِغِ - قَالَ - فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ الصَّلاَةَ . قَالَ " الصَّلاَةُ أَمَامَكَ " . قَالَ ثُمَّ سَارَ حَتَّى بَلَغَ جَمْعًا فَصَلَّى الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Абу Курайб — лафз уники — ривоят қилди, бизга Ибн ал-Муборак Иброҳим ибн Уқбадан, у Ибн Аббоснинг озоди (мавлоси) Курайбдан ривоят қилди, у деди: Мен Усома ибн Зайдни шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Арафотдан қайтиб жўнади; дарага етганда тушиб, бавл қилди — Усома «сув тўкди» демади — (Усома) деди: У сув сўраб, мукаммал бўлмаган таҳорат қилди. Мен: «Ё Расулуллаҳ, намоз!» дедим. У: «Намоз олдингда» деди. Сўнг у йўл юриб, Жамъга етди ва Мағриб билан Ишони ўқиди.