وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ أَبُو خَيْثَمَةَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ عُقْبَةَ، أَخْبَرَنِي كُرَيْبٌ، أَنَّهُ سَأَلَ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ كَيْفَ صَنَعْتُمْ حِينَ رَدِفْتَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَشِيَّةَ عَرَفَةَ فَقَالَ جِئْنَا الشِّعْبَ الَّذِي يُنِيخُ النَّاسُ فِيهِ لِلْمَغْرِبِ فَأَنَاخَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَاقَتَهُ وَبَالَ - وَمَا قَالَ أَهَرَاقَ الْمَاءَ - ثُمَّ دَعَا بِالْوَضُوءِ فَتَوَضَّأَ وُضُوءًا لَيْسَ بِالْبَالِغِ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ الصَّلاَةَ . فَقَالَ " الصَّلاَةُ أَمَامَكَ " . فَرَكِبَ حَتَّى جِئْنَا الْمُزْدَلِفَةَ فَأَقَامَ الْمَغْرِبَ ثُمَّ أَنَاخَ النَّاسُ فِي مَنَازِلِهِمْ وَلَمْ يَحُلُّوا حَتَّى أَقَامَ الْعِشَاءَ الآخِرَةَ فَصَلَّى ثُمَّ حَلُّوا قُلْتُ فَكَيْفَ فَعَلْتُمْ حِينَ أَصْبَحْتُمْ قَالَ رَدِفَهُ الْفَضْلُ بْنُ عَبَّاسٍ وَانْطَلَقْتُ أَنَا فِي سُبَّاقِ قُرَيْشٍ عَلَى رِجْلَىَّ .
Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Одам хабар берди, бизга Зуҳайр Абу Хайсама ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Уқба ривоят қилди, менга Курайб хабар бердики, у Усома ибн Зайддан: «Арафа кечқурунида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг орқасига минганингда қандай қилдингиз?» деб сўради. У: «Биз одамлар Мағриб учун (туяни) чўктирадиган дарага келдик, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) туясини чўктириб, бавл қилди — у ‹сув тўкди› демади — сўнг таҳорат (суви)ни сўраб, мукаммал бўлмаган таҳорат қилди. Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, намоз!› дедим. У: ‹Намоз олдингда›, деди. Сўнг у уловга минди, ҳатто биз Муздалифага келдик, у Мағрибни иқомат қилиб ўқиди. Кейин одамлар манзилларида (туяни) чўктирдилар, аммо у Ишо (хуфтон)ни иқомат қилиб ўқигунича (юкларини) туширмадилар; (ўқигач,) туширдилар» деди. Мен: «Тонг отганда қандай қилдингиз?» дедим. У: «Унинг орқасига Фазл ибн Аббос минди, мен эса Қурайшнинг олдинга чопувчилари орасида пиёда жўнадим» деди.