وَحَدَّثَنِي حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ الْمَدَائِنِيُّ أَبُو جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا وَرْقَاءُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَانْتَهَيْنَا إِلَى مَشْرَعَةٍ فَقَالَ " أَلاَ تُشْرِعُ يَا جَابِرُ " . قُلْتُ بَلَى - قَالَ - فَنَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَشْرَعْتُ - قَالَ - ثُمَّ ذَهَبَ لِحَاجَتِهِ وَوَضَعْتُ لَهُ وَضُوءًا - قَالَ - فَجَاءَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ خَالَفَ بَيْنَ طَرَفَيْهِ فَقُمْتُ خَلْفَهُ فَأَخَذَ بِأُذُنِي فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ .
Жобир ибн Абдуллаҳ айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эдим; бас биз бир сув ичиш жойига (машраъа) етиб келдик. У: «Сув ичмайсанми (сувга тушмайсанми), эй Жобир?» деди. Мен: «Ҳа» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (уловдан) тушди, мен ҳам сувга тушдим (сувни кўрсатдим). Кейин у ҳожатига борди; мен унга таҳорат (суви) қўйдим. Бас у келди ва таҳорат олди, кейин туриб — икки учини (елкасида) алмаштирган бир (ягона) кийимда — намоз ўқиди. Мен унинг ортида турдим; бас у қулоғимдан тутиб, мени ўнг томонига қилди.