وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَقَالَ " يَا مُغِيرَةُ خُذِ الإِدَاوَةَ " . فَأَخَذْتُهَا ثُمَّ خَرَجْتُ مَعَهُ فَانْطَلَقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى تَوَارَى عَنِّي فَقَضَى حَاجَتَهُ ثُمَّ جَاءَ وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ شَامِيَّةٌ ضَيِّقَةُ الْكُمَّيْنِ فَذَهَبَ يُخْرِجُ يَدَهُ مِنْ كُمِّهَا فَضَاقَتْ عَلَيْهِ فَأَخْرَجَ يَدَهُ مِنْ أَسْفَلِهَا فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ فَتَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ مَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ صَلَّى .
Муғира ибн Шуъба айтди: Мен бир сафарда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдим; у: "Эй Муғира, идишни ол" деди. Мен уни олдим, кейин у билан (бирга) чиқдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — мендан кўринмай яширингунча — юриб кетди ва ҳожатини чиқарди, кейин келди; устида енглари тор шомий жубба бор эди; у қўлини унинг енгидан чиқармоқчи бўлди, лекин у (енг) унга тор келди; бас қўлини унинг остидан чиқарди; мен (сувни) устига қуйдим, у намоз учун (қиладиган) вузусидек вузу қилди, кейин икки маҳсига маш қилди, кейин намоз ўқиди.