حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، وَوَكِيعٌ، - وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى - قَالَ أَخْبَرَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، قَالَ بَالَ جَرِيرٌ ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ فَقِيلَ تَفْعَلُ هَذَا . فَقَالَ نَعَمْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَالَ ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ . قَالَ الأَعْمَشُ قَالَ إِبْرَاهِيمُ كَانَ يُعْجِبُهُمْ هَذَا الْحَدِيثُ لأَنَّ إِسْلاَمَ جَرِيرٍ كَانَ بَعْدَ نُزُولِ الْمَائِدَةِ .
Ҳаммом айтди: Жарир бавл қилди, кейин вузу қилди ва икки маҳсига маш қилди. Унга: "Буни қиляпсанми?" дейилди. У: "Ҳа; мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни бавл қилиб, кейин вузу қилиб, икки маҳсига маш қилганини кўрдим" деди. Аъмаш: Иброҳим: "Бу ҳадис уларга ёқар эди; чунки Жарирнинг Исломи Моида (сураси) нузулидан кейин эди" деди, деди.
وَحَدَّثَنَاهُ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، ح وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، ح وَحَدَّثَنَا مِنْجَابُ بْنُ الْحَارِثِ التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ مُسْهِرٍ، كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ، فِي هَذَا الإِسْنَادِ بِمَعْنَى حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ غَيْرَ أَنَّ فِي، حَدِيثِ عِيسَى وَسُفْيَانَ قَالَ فَكَانَ أَصْحَابُ عَبْدِ اللَّهِ يُعْجِبُهُمْ هَذَا الْحَدِيثُ لأَنَّ إِسْلاَمَ جَرِيرٍ كَانَ بَعْدَ نُزُولِ الْمَائِدَةِ .
(Юқоридаги равийлар) ал-Аъмаш(дан) шу иснодда Абу Муовия ҳадиси маъносида (ривоят қилдилар); фақат Исо ва Суфён ҳадисида: "Абдуллаҳ (ибн Масъуд)нинг ашобларига бу ҳадис ёқар эди; чунки Жарирнинг Исломи Моида нузулидан кейин эди" деди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ حُذَيْفَةَ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَانْتَهَى إِلَى سُبَاطَةِ قَوْمٍ فَبَالَ قَائِمًا فَتَنَحَّيْتُ فَقَالَ " ادْنُهْ " . فَدَنَوْتُ حَتَّى قُمْتُ عِنْدَ عَقِبَيْهِ فَتَوَضَّأَ فَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ .
Ҳузайфа айтди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдим; у бир қавмнинг ахлатхонасига (девор ортига) етиб борди ва тик туриб бавл қилди. Мен четландим. У: "Яқинроқ кел" деди. Мен яқинлашдим — то унинг товонлари янида тургунимгача; у вузу қилди ва икки маҳсига маш қилди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ كَانَ أَبُو مُوسَى يُشَدِّدُ فِي الْبَوْلِ وَيَبُولُ فِي قَارُورَةٍ وَيَقُولُ إِنَّ بَنِي إِسْرَائِيلَ كَانَ إِذَا أَصَابَ جِلْدَ أَحَدِهِمْ بَوْلٌ قَرَضَهُ بِالْمَقَارِيضِ . فَقَالَ حُذَيْفَةُ لَوَدِدْتُ أَنَّ صَاحِبَكُمْ لاَ يُشَدِّدُ هَذَا التَّشْدِيدَ فَلَقَدْ رَأَيْتُنِي أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَتَمَاشَى فَأَتَى سُبَاطَةً خَلْفَ حَائِطٍ فَقَامَ كَمَا يَقُومُ أَحَدُكُمْ فَبَالَ فَانْتَبَذْتُ مِنْهُ فَأَشَارَ إِلَىَّ فَجِئْتُ فَقُمْتُ عِنْدَ عَقِبِهِ حَتَّى فَرَغَ .
Абу Воил айтди: Абу Мусо бавл (масаласи)да қаттиқлик қилар ва шиша идишга бавл қилар эди; ва: "Бани Исроилда бировнинг терисига бавл тегса, уни қайчилар билан қирқар эдилар" дер эди. Ҳузайфа: "Соҳибингиз (Абу Мусо) шу қаттиқликни қилмаганида (яхши бўлар эди); мен ўзимни ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни — биз бирга юраётган (ҳолда) — кўрдимки, у бир девор ортидаги ахлатхонага келди ва сиздан бировингиз тургандек туриб, бавл қилди; мен ундан четландим; у менга ишора қилди, мен келиб, унинг товони янида турдим — то (бавлдан) бўшаганигача" деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحِ بْنِ الْمُهَاجِرِ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ أَبِيهِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ خَرَجَ لِحَاجَتِهِ فَاتَّبَعَهُ الْمُغِيرَةُ بِإِدَاوَةٍ فِيهَا مَاءٌ فَصَبَّ عَلَيْهِ حِينَ فَرَغَ مِنْ حَاجَتِهِ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ . وَفِي رِوَايَةِ ابْنِ رُمْحٍ مَكَانَ حِينَ حَتَّى .
Муғира ибн Шуъба Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): У ўз ҳожати учун (четга) чиқди; Муғира ичида сув бўлган бир идиш билан унинг ортидан эргашди; у ҳожатидан бўшаганида унинг устига (сув) қуйди; у вузу қилди ва икки маҳсига маш қилди. Ибн Румҳ ривоятида ‹...ганида (ҳина)› ўрнига ‹то (ҳатта)› (дейилди).
وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ سَعِيدٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ فَغَسَلَ وَجْهَهُ وَيَدَيْهِ وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ مَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ .
(Юқоридаги равий) Яҳё ибн Саъид(дан) шу иснод билан (ривоят қилди) ва: "Юзини ва қўлларини ювди, бошини маш қилди, кейин икки маҳсига маш қилди" деди.
وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَشْعَثَ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ هِلاَلٍ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ بَيْنَا أَنَا مَعَ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ إِذْ نَزَلَ فَقَضَى حَاجَتَهُ ثُمَّ جَاءَ فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ مِنْ إِدَاوَةٍ كَانَتْ مَعِي فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ .
Муғира ибн Шуъба айтди: Бир кеча мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдим; у (уловдан) тушди ва ҳожатини чиқарди, кейин келди; мен ўзим билан бўлган бир идишдан унинг устига (сув) қуйдим; у вузу қилди ва икки маҳсига маш қилди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَقَالَ " يَا مُغِيرَةُ خُذِ الإِدَاوَةَ " . فَأَخَذْتُهَا ثُمَّ خَرَجْتُ مَعَهُ فَانْطَلَقَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى تَوَارَى عَنِّي فَقَضَى حَاجَتَهُ ثُمَّ جَاءَ وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ شَامِيَّةٌ ضَيِّقَةُ الْكُمَّيْنِ فَذَهَبَ يُخْرِجُ يَدَهُ مِنْ كُمِّهَا فَضَاقَتْ عَلَيْهِ فَأَخْرَجَ يَدَهُ مِنْ أَسْفَلِهَا فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ فَتَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ مَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ صَلَّى .
Муғира ибн Шуъба айтди: Мен бир сафарда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдим; у: "Эй Муғира, идишни ол" деди. Мен уни олдим, кейин у билан (бирга) чиқдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — мендан кўринмай яширингунча — юриб кетди ва ҳожатини чиқарди, кейин келди; устида енглари тор шомий жубба бор эди; у қўлини унинг енгидан чиқармоқчи бўлди, лекин у (енг) унга тор келди; бас қўлини унинг остидан чиқарди; мен (сувни) устига қуйдим, у намоз учун (қиладиган) вузусидек вузу қилди, кейин икки маҳсига маш қилди, кейин намоз ўқиди.
وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، جَمِيعًا عَنْ عِيسَى بْنِ يُونُسَ، - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا عِيسَى، - حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِيَقْضِيَ حَاجَتَهُ فَلَمَّا رَجَعَ تَلَقَّيْتُهُ بِالإِدَاوَةِ فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ فَغَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ ذَهَبَ لِيَغْسِلَ ذِرَاعَيْهِ فَضَاقَتِ الْجُبَّةُ فَأَخْرَجَهُمَا مِنْ تَحْتِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَهُمَا وَمَسَحَ رَأْسَهُ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ صَلَّى بِنَا .
Муғира ибн Шуъба айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатини чиқариш учун чиқди; у қайтганида мен уни идиш билан қарши олдим ва устига (сув) қуйдим; у қўлларини ювди, кейин юзини ювди, кейин икки билакларини ювмоқчи бўлди, лекин жубба тор келди; бас уларни жубба остидан чиқариб ювди, бошини маш қилди ва икки маҳсига маш қилди, кейин бизга (имом бўлиб) намоз ўқиди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ عَامِرٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ لَيْلَةٍ فِي مَسِيرٍ فَقَالَ لِي " أَمَعَكَ مَاءٌ " . قُلْتُ نَعَمْ . فَنَزَلَ عَنْ رَاحِلَتِهِ فَمَشَى حَتَّى تَوَارَى فِي سَوَادِ اللَّيْلِ ثُمَّ جَاءَ فَأَفْرَغْتُ عَلَيْهِ مِنَ الإِدَاوَةِ فَغَسَلَ وَجْهَهُ وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ مِنْ صُوفٍ فَلَمْ يَسْتَطِعْ أَنْ يُخْرِجَ ذِرَاعَيْهِ مِنْهَا حَتَّى أَخْرَجَهُمَا مِنْ أَسْفَلِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ أَهْوَيْتُ لأَنْزِعَ خُفَّيْهِ فَقَالَ " دَعْهُمَا فَإِنِّي أَدْخَلْتُهُمَا طَاهِرَتَيْنِ " . وَمَسَحَ عَلَيْهِمَا .
Урва ибн ал-Муғира отасидан айтди: Мен бир кеча юришда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эдим; у менга: "Сен билан сув борми?" деди. Мен: "Ҳа" дедим. У уловидан тушди ва — кеча қоронғилигида кўринмай яширингунча — юрди, кейин келди; мен идишдан устига (сув) қуйдим; у юзини ювди — устида жундан жубба бор эди — билакларини ундан чиқара олмади — то уларни жубба остидан чиқаргунча; бас билакларини ювди ва бошини маш қилди; кейин мен унинг икки маҳсисини ечмоқчи бўлиб энгашдим. У: "Уларни қўй; чунки мен уларни тоза (таҳоратли) ҳолда (оёғимга) киритган эдим" деди ва улар устига маш қилди.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ أَبِي زَائِدَةَ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ وَضَّأَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ فَقَالَ لَهُ فَقَالَ " إِنِّي أَدْخَلْتُهُمَا طَاهِرَتَيْنِ " .
Урва ибн ал-Муғира отасидан (ривоят қилди): У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га вузу (суви) берди; у вузу қилди ва икки маҳсига маш қилди. Унга (ечинг деб айтди); у: "Албатта мен уларни тоза (таҳоратли) ҳолда (оёғимга) киритган эдим" деди.