حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ هَاشِمِ بْنِ حَيَّانَ الْعَبْدِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، - يَعْنِي ابْنَ مَهْدِيٍّ - حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ لَيْلَةً عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنَ اللَّيْلِ فَأَتَى حَاجَتَهُ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ وَيَدَيْهِ ثُمَّ نَامَ ثُمَّ قَامَ فَأَتَى الْقِرْبَةَ فَأَطْلَقَ شِنَاقَهَا ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءًا بَيْنَ الْوُضُوءَيْنِ وَلَمْ يُكْثِرْ وَقَدْ أَبْلَغَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى فَقُمْتُ فَتَمَطَّيْتُ كَرَاهِيَةَ أَنْ يَرَى أَنِّي كُنْتُ أَنْتَبِهُ لَهُ فَتَوَضَّأْتُ فَقَامَ فَصَلَّى فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ فَأَخَذَ بِيَدِي فَأَدَارَنِي عَنْ يَمِينِهِ فَتَتَامَّتْ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ اللَّيْلِ ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً ثُمَّ اضْطَجَعَ فَنَامَ حَتَّى نَفَخَ وَكَانَ إِذَا نَامَ نَفَخَ فَأَتَاهُ بِلاَلٌ فَآذَنَهُ بِالصَّلاَةِ فَقَامَ فَصَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ وَكَانَ فِي دُعَائِهِ " اللَّهُمَّ اجْعَلْ فِي قَلْبِي نُورًا وَفِي بَصَرِي نُورًا وَفِي سَمْعِي نُورًا وَعَنْ يَمِينِي نُورًا وَعَنْ يَسَارِي نُورًا وَفَوْقِي نُورًا وَتَحْتِي نُورًا وَأَمَامِي نُورًا وَخَلْفِي نُورًا وَعَظِّمْ لِي نُورًا " . قَالَ كُرَيْبٌ وَسَبْعًا فِي التَّابُوتِ فَلَقِيتُ بَعْضَ وَلَدِ الْعَبَّاسِ فَحَدَّثَنِي بِهِنَّ فَذَكَرَ عَصَبِي وَلَحْمِي وَدَمِي وَشَعَرِي وَبَشَرِي وَذَكَرَ خَصْلَتَيْنِ .
Ибн Аббос айтди: Мен бир кеча холам Маймунанинг олдида тунадим. Бас Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан турди ва ҳожатига (ташқарига) борди, кейин юзини ва қўлларини ювди, кейин ухлади; кейин турди ва меш (сувидон) олдига бориб, унинг боғини ечди, кейин икки таҳорат орасида (ўртача) бир таҳорат олди — кўп (сув ишлатиб) қилмади, аммо (аъзоларига сувни) етказди; кейин туриб намоз ўқиди. Мен ҳам турдим — мен у (Набий) уни пайқаб турганимни кўриб қолишини ёқтирмай, керишдим (уйқудан энди уйғонгандек қилдим); кейин таҳорат олдим. У туриб намоз ўқиди; мен унинг чап томонига турдим; бас у қўлимдан тутди-да, мени ўнг томонига айлантирди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кечадаги намози ўн уч ракатга тўлди (етди). Кейин ётди ва — то пишиллаб (хуррак) ургунга қадар — ухлади; у ухласа пишиллар (хуррак урар) эди. Бас унга Билол келди ва унга намозни (ўқишни) билдирди; бас у туриб намоз ўқиди ва таҳорат олмади. Унинг дуосида: «Аллаҳумма-жъал фи қалби нура, ва фи басари нура, ва фи самъи нура, ва ан ямини нура, ва ан ясори нура, ва фавқи нура, ва таҳти нура, ва амами нура, ва халфи нура, ва аъзим ли нура (Аллаҳим, қалбимда нур, кўзимда нур, қулоғимда нур, ўнгимда нур, чапимда нур, устимда нур, остимда нур, олдимда нур, ортимда нур қил; ва менга нурни буюк (улуғ) қил).» (бор эди). Курайб: «Тобутда (Аббос авлодида сақланган) етти (сўз ҳам бор эди)» деди. Бас мен Аббос авлодидан бирини учратдим; у менга уларни айтди; бас у: ‹асабим (пайларим), гўштим, қоним, сочим ва терим›ни зикр қилди ва (яна) икки хислатни зикр қилди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، بَاتَ لَيْلَةً عِنْدَ مَيْمُونَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ - وَهِيَ خَالَتُهُ - قَالَ فَاضْطَجَعْتُ فِي عَرْضِ الْوِسَادَةِ وَاضْطَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَهْلُهُ فِي طُولِهَا فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى انْتَصَفَ اللَّيْلُ أَوْ قَبْلَهُ بِقَلِيلٍ أَوْ بَعْدَهُ بِقَلِيلٍ اسْتَيْقَظَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَعَلَ يَمْسَحُ النَّوْمَ عَنْ وَجْهِهِ بِيَدِهِ ثُمَّ قَرَأَ الْعَشْرَ الآيَاتِ الْخَوَاتِمَ مِنْ سُورَةِ آلِ عِمْرَانَ ثُمَّ قَامَ إِلَى شَنٍّ مُعَلَّقَةٍ فَتَوَضَّأَ مِنْهَا فَأَحْسَنَ وُضُوءَهُ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَقُمْتُ فَصَنَعْتُ مِثْلَ مَا صَنَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ ذَهَبْتُ فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ فَوَضَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى رَأْسِي وَأَخَذَ بِأُذُنِي الْيُمْنَى يَفْتِلُهَا فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ أَوْتَرَ ثُمَّ اضْطَجَعَ حَتَّى جَاءَ الْمُؤَذِّنُ فَقَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ ثُمَّ خَرَجَ فَصَلَّى الصُّبْحَ .
Ибн Аббос хабар берди (Курайб орқали)ки: У бир кеча Маймуна — Уммул-мўминин — олдида тунади; у (Маймуна) унинг холаси эди. (Ибн Аббос:) Мен ёстиқнинг энига (кўндаланг) ётдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва аҳли эса унинг бўйига (узунласига) ётди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — то тун яримлангунга, ёки ундан сал олдин, ёки ундан сал кейинга қадар — ухлади. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уйғонди ва қўли билан юзидан уйқуни арта бошлади; кейин Ол Имрон сурасининг охирги ўн оятини ўқиди; кейин осилган бир (эски) меш олдига туриб борди ва ундан таҳорат олди — таҳоратини чиройли қилди; кейин туриб намоз ўқиди. Ибн Аббос: Мен ҳам турдим ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилган каби қилдим; кейин бориб унинг ёнига турдим. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўнг қўлини бошимга қўйди ва ўнг қулоғимдан тутиб, уни (юмшоқгина) бура бошлади. Бас икки ракат, кейин икки ракат, кейин икки ракат, кейин икки ракат, кейин икки ракат, кейин икки ракат ўқиди, кейин витр қилди; кейин ётди, то муаззин келгунга қадар; кейин туриб икки енгил ракат ўқиди, кейин чиқиб субҳни ўқиди.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ الْمُرَادِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ عِيَاضِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْفِهْرِيِّ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَزَادَ ثُمَّ عَمَدَ إِلَى شَجْبٍ مِنْ مَاءٍ فَتَسَوَّكَ وَتَوَضَّأَ وَأَسْبَغَ الْوُضُوءَ وَلَمْ يُهْرِقْ مِنَ الْمَاءِ إِلاَّ قَلِيلاً ثُمَّ حَرَّكَنِي فَقُمْتُ . وَسَائِرُ الْحَدِيثِ نَحْوُ حَدِيثِ مَالِكٍ .
(Бу ҳадис) Махрама ибн Сулаймон(дан) шу иснод билан (ривоят қилинди); ва зиёда қилди: «Кейин бир меш сув олдига борди, мисвок урди ва таҳорат олди — таҳоратни комил қилди ва сувдан фақат озгина(гина) тўкди; кейин мени қимирлатди, мен турдим». Ҳадиснинг қолган қисми Молик ҳадиси наҳвида.
حَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ سَعِيدٍ الأَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنَا عَمْرٌو، عَنْ عَبْدِ رَبِّهِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ قَالَ نِمْتُ عِنْدَ مَيْمُونَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَهَا تِلْكَ اللَّيْلَةَ فَتَوَضَّأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ فَأَخَذَنِي فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ فَصَلَّى فِي تِلْكَ اللَّيْلَةِ ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً ثُمَّ نَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى نَفَخَ وَكَانَ إِذَا نَامَ نَفَخَ ثُمَّ أَتَاهُ الْمُؤَذِّنُ فَخَرَجَ فَصَلَّى وَلَمْ يَتَوَضَّأْ . قَالَ عَمْرٌو فَحَدَّثْتُ بِهِ بُكَيْرَ بْنَ الأَشَجِّ فَقَالَ حَدَّثَنِي كُرَيْبٌ بِذَلِكَ .
Ибн Аббос айтди: Мен Маймуна — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси — олдида ухлади м; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша кеча унинг олдида эди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таҳорат олди, кейин туриб намоз ўқиди; мен унинг чап томонига турдим; бас у мени (ушлаб) ўнг томонига қилди. Ўша кечада ўн уч ракат ўқиди; кейин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — то пишиллаб (хуррак) ургунга қадар — ухлади; у ухласа пишиллар эди; кейин унга муаззин келди; бас чиқиб намоз ўқиди ва таҳорат олмади. Амр: Мен буни Букайр ибн ал-Ашажжга айтдим; у: «Менга Курайб шуни айтди» деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، أَخْبَرَنَا الضَّحَّاكُ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ لَيْلَةً عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ بِنْتِ الْحَارِثِ فَقُلْتُ لَهَا إِذَا قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَيْقِظِينِي . فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ الأَيْسَرِ فَأَخَذَ بِيَدِي فَجَعَلَنِي مِنْ شِقِّهِ الأَيْمَنِ فَجَعَلْتُ إِذَا أَغْفَيْتُ يَأْخُذُ بِشَحْمَةِ أُذُنِي - قَالَ - فَصَلَّى إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً ثُمَّ احْتَبَى حَتَّى إِنِّي لأَسْمَعُ نَفَسَهُ رَاقِدًا فَلَمَّا تَبَيَّنَ لَهُ الْفَجْرُ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Ибн Аббос айтди: Мен бир кеча холам Маймуна бинти ал-Ҳорис олдида тунади м. Унга: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турса, мени уйғот» дедим. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) турди; мен унинг чап томонига турдим; бас у қўлимдан тутиб, мени ўнг томонига қилди. Мен мудрадим деса (ухлаб кетса), у қулоғимнинг юмшоғидан (ушлаб) ушлар эди. (Ибн Аббос:) Бас ўн бир ракат ўқиди, кейин — то мен унинг нафасини ухлаётган ҳолда эшитгунимча — (тиззасини қучоқлаб) ўтирди. Фажр унга аён бўлганида, икки енгил ракат ўқиди.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - قَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ بَاتَ عِنْدَ خَالَتِهِ مَيْمُونَةَ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ اللَّيْلِ فَتَوَضَّأَ مِنْ شَنٍّ مُعَلَّقٍ وُضُوءًا خَفِيفًا - قَالَ وَصَفَ وُضُوءَهُ وَجَعَلَ يُخَفِّفُهُ وَيُقَلِّلُهُ - قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَقُمْتُ فَصَنَعْتُ مِثْلَ مَا صَنَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ جِئْتُ فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ فَأَخْلَفَنِي فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ فَصَلَّى ثُمَّ اضْطَجَعَ فَنَامَ حَتَّى نَفَخَ ثُمَّ أَتَاهُ بِلاَلٌ فَآذَنَهُ بِالصَّلاَةِ فَخَرَجَ فَصَلَّى الصُّبْحَ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ . قَالَ سُفْيَانُ وَهَذَا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خَاصَّةً لأَنَّهُ بَلَغَنَا أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَنَامُ عَيْنَاهُ وَلاَ يَنَامُ قَلْبُهُ .
Ибн Аббос (ривоят қилди)ки: У холаси Маймуна олдида тунади. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан турди ва осилган бир (эски) мешдан енгил бир таҳорат олди — (ровий: у таҳоратини таърифлади ва уни енгиллаштириб, камайтириб (кўрсатди)) —. Ибн Аббос: Мен ҳам турдим ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилган каби қилдим; кейин келиб унинг чап томонига турдим; бас у мени (орқасига) ўтказиб, ўнг томонига қилди; кейин намоз ўқиди; кейин ётди ва — то пишиллаб (хуррак) ургунга қадар — ухлади; кейин унга Билол келди ва унга намозни билдирди; бас чиқиб субҳни ўқиди ва таҳорат олмади. Суфён: Бу — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га хосдир; чунки бизга етиб келдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кўзлари ухлар, лекин қалби ухламас эди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - وَهُوَ ابْنُ جَعْفَرٍ - حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَلَمَةَ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ فِي بَيْتِ خَالَتِي مَيْمُونَةَ فَبَقَيْتُ كَيْفَ يُصَلِّي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - قَالَ - فَقَامَ فَبَالَ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ وَكَفَّيْهِ ثُمَّ نَامَ ثُمَّ قَامَ إِلَى الْقِرْبَةِ فَأَطْلَقَ شِنَاقَهَا ثُمَّ صَبَّ فِي الْجَفْنَةِ أَوِ الْقَصْعَةِ فَأَكَبَّهُ بِيَدِهِ عَلَيْهَا ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءًا حَسَنًا بَيْنَ الْوُضُوءَيْنِ ثُمَّ قَامَ يُصَلِّي فَجِئْتُ فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ - قَالَ - فَأَخَذَنِي فَأَقَامَنِي عَنْ يَمِينِهِ فَتَكَامَلَتْ صَلاَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً ثُمَّ نَامَ حَتَّى نَفَخَ وَكُنَّا نَعْرِفُهُ إِذَا نَامَ بِنَفْخِهِ ثُمَّ خَرَجَ إِلَى الصَّلاَةِ فَصَلَّى فَجَعَلَ يَقُولُ فِي صَلاَتِهِ أَوْ فِي سُجُودِهِ " اللَّهُمَّ اجْعَلْ فِي قَلْبِي نُورًا وَفِي سَمْعِي نُورًا وَفِي بَصَرِي نُورًا وَعَنْ يَمِينِي نُورًا وَعَنْ شِمَالِي نُورًا وَأَمَامِي نُورًا وَخَلْفِي نُورًا وَفَوْقِي نُورًا وَتَحْتِي نُورًا وَاجْعَلْ لِي نُورًا أَوْ قَالَ وَاجْعَلْنِي نُورًا " .
Ибн Аббос айтди: Мен холам Маймунанинг уйида тунади м ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қанай намоз ўқишини кузатиб турдим. (Ибн Аббос:) Бас у турди ва бавл қилди, кейин юзини ва кафтларини ювди, кейин ухлади; кейин меш олдига туриб борди ва унинг боғини ечди, кейин катта тоғора ёки идишга (сув) қуйди ва уни қўли билан унга ағдарди; кейин икки таҳорат орасида чиройли бир таҳорат олди; кейин туриб намоз ўқиди. Мен келдим ва унинг ёнига турдим — унинг чап томонига турдим; бас у мени (ушлаб) ўнг томонига турғизди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг намози ўн уч ракатга тўлди (комил бўлди); кейин — то пишиллаб (хуррак) ургунга қадар — ухлади; биз уни ухласа пишиллашидан билар эдик; кейин намозга чиқди ва ўқиди; бас намозида ёки саждасида: «Аллаҳумма-жъал фи қалби нура, ва фи басари нура, ва фи самъи нура, ва ан ямини нура, ва ан ясори нура, ва фавқи нура, ва таҳти нура, ва амами нура, ва халфи нура; ва менга нурни (бошқа) қил — ёки: мени нур қил) ва менга нурни қил — ёки: мени нур қил» дер эди.
وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ كُهَيْلٍ، عَنْ بُكَيْرٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، . قَالَ سَلَمَةُ فَلَقِيتُ كُرَيْبًا فَقَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ كُنْتُ عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . ثُمَّ ذَكَرَ بِمِثْلِ حَدِيثِ غُنْدَرٍ . وَقَالَ " وَاجْعَلْنِي نُورًا " . وَلَمْ يَشُكَّ .
Салама (ривоят қилди): Мен Курайбни учратдим; у: Ибн Аббос: «Мен холам Маймуна олдида эдим, шу пайт Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келди» деди — кейин Ғундар ҳадиси мислини зикр қилди ва: «ва мени нур қил» деди ва шак қилмади.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَهَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ أَبِي رِشْدِينٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ . وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ وَلَمْ يَذْكُرْ غَسْلَ الْوَجْهِ وَالْكَفَّيْنِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ ثُمَّ أَتَى الْقِرْبَةَ فَحَلَّ شِنَاقَهَا فَتَوَضَّأَ وُضُوءًا بَيْنَ الْوُضُوءَيْنِ ثُمَّ أَتَى فِرَاشَهُ فَنَامَ ثُمَّ قَامَ قَوْمَةً أُخْرَى فَأَتَى الْقِرْبَةَ فَحَلَّ شِنَاقَهَا ثُمَّ تَوَضَّأَ وُضُوءًا هُوَ الْوُضُوءُ وَقَالَ " أَعْظِمْ لِي نُورًا " . وَلَمْ يَذْكُرْ " وَاجْعَلْنِي نُورًا " .
Ибн Аббос айтди: Мен холам Маймуна олдида тунади м — ва ҳадисни келтирди; ва юз ҳамда кафтларни ювишни зикр қилмади; фақат у: «Кейин меш олдига борди, унинг боғини ечди ва икки таҳорат орасида бир таҳорат олди; кейин тўшагига келиб ухлади; кейин бошқа марта (яна) турди, меш олдига борди ва унинг боғини ечди, кейин (асл) таҳорат бўлган таҳоратни олди» деди ва: «Менга нурни буюк (улуғ) қил» деди ва «ва мени нур қил»ни зикр қилмади.
وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَلْمَانَ الْحَجْرِيِّ، عَنْ عُقَيْلِ بْنِ خَالِدٍ، أَنَّ سَلَمَةَ بْنَ كُهَيْلٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ كُرَيْبًا حَدَّثَهُ أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ بَاتَ لَيْلَةً عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْقِرْبَةِ فَسَكَبَ مِنْهَا فَتَوَضَّأَ وَلَمْ يُكْثِرْ مِنَ الْمَاءِ وَلَمْ يُقَصِّرْ فِي الْوُضُوءِ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَفِيهِ قَالَ وَدَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْلَتَئِذٍ تِسْعَ عَشْرَةَ كَلِمَةً . قَالَ سَلَمَةُ حَدَّثَنِيهَا كُرَيْبٌ فَحَفِظْتُ مِنْهَا ثِنْتَىْ عَشْرَةَ وَنَسِيتُ مَا بَقِيَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ اجْعَلْ لِي فِي قَلْبِي نُورًا وَفِي لِسَانِي نُورًا وَفِي سَمْعِي نُورًا وَفِي بَصَرِي نُورًا وَمِنْ فَوْقِي نُورًا وَمِنْ تَحْتِي نُورًا وَعَنْ يَمِينِي نُورًا وَعَنْ شِمَالِي نُورًا وَمِنْ بَيْنِ يَدَىَّ نُورًا وَمِنْ خَلْفِي نُورًا وَاجْعَلْ فِي نَفْسِي نُورًا وَأَعْظِمْ لِي نُورًا " .
Курайб (ривоят қилди)ки: Ибн Аббос бир кеча Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида тунади. (Ибн Аббос:) Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) меш олдига туриб борди ва ундан (сув) қуйди-да, таҳорат олди — сувни кўп ҳам қилмади, таҳоратда камчилик ҳам қилмади — ва ҳадисни келтирди; ва унда: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша кеча ўн тўққиз калимани дуо қилди» деди. Салама: Буни менга Курайб айтди; мен улардан ўн иккитасини ёдда сақлади м, қолганини унутдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳумма-жъал ли фи қалби нура, ва фи лисани нура, ва фи самъи нура, ва фи басари нура, ва мин фавқи нура, ва мин таҳти нура, ва ан ямини нура, ва ан шимали нура, ва мин байни ядайя нура, ва мин халфи нура, важъал фи нафси нура, ва аъзим ли нура (Аллаҳим, қалбимда нур, тилимда нур, қулоғимда нур, кўзимда нур, устимда нур, остимда нур, ўнгимда нур, чапимда нур, олдимда нур, ортимда нур қил; нафсимда нур қил ва менга нурни буюк қил)» деди.
وَحَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنِي شَرِيكُ بْنُ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ قَالَ رَقَدْتُ فِي بَيْتِ مَيْمُونَةَ لَيْلَةَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عِنْدَهَا لأَنْظُرَ كَيْفَ صَلاَةُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِاللَّيْلِ - قَالَ - فَتَحَدَّثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَعَ أَهْلِهِ سَاعَةً ثُمَّ رَقَدَ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَفِيهِ ثُمَّ قَامَ فَتَوَضَّأَ وَاسْتَنَّ .
Ибн Аббос айтди: Мен Маймунанинг уйида — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг олдида бўлган кеча — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кечадаги намози қанай (эканини) кўриш учун ухлади м. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аҳли (завжаси) билан бир соат гаплашди, кейин ухлади — ва ҳадисни келтирди; ва унда: «Кейин турди, таҳорат олди ва мисвок урди» (дейилди).
حَدَّثَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ رَقَدَ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَيْقَظَ فَتَسَوَّكَ وَتَوَضَّأَ وَهُوَ يَقُولُ { إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَاخْتِلاَفِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ لآيَاتٍ لأُولِي الأَلْبَابِ} فَقَرَأَ هَؤُلاَءِ الآيَاتِ حَتَّى خَتَمَ السُّورَةَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ فَأَطَالَ فِيهِمَا الْقِيَامَ وَالرُّكُوعَ وَالسُّجُودَ ثُمَّ انْصَرَفَ فَنَامَ حَتَّى نَفَخَ ثُمَّ فَعَلَ ذَلِكَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ سِتَّ رَكَعَاتٍ كُلَّ ذَلِكَ يَسْتَاكُ وَيَتَوَضَّأُ وَيَقْرَأُ هَؤُلاَءِ الآيَاتِ ثُمَّ أَوْتَرَ بِثَلاَثٍ فَأَذَّنَ الْمُؤَذِّنُ فَخَرَجَ إِلَى الصَّلاَةِ وَهُوَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ اجْعَلْ فِي قَلْبِي نُورًا وَفِي لِسَانِي نُورًا وَاجْعَلْ فِي سَمْعِي نُورًا وَاجْعَلْ فِي بَصَرِي نُورًا وَاجْعَلْ مِنْ خَلْفِي نُورًا وَمِنْ أَمَامِي نُورًا وَاجْعَلْ مِنْ فَوْقِي نُورًا وَمِنْ تَحْتِي نُورًا . اللَّهُمَّ أَعْطِنِي نُورًا "
Абдуллаҳ ибн Аббос (ривоят қилди)ки: У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида ухлади; бас уйғонди, мисвок урди ва таҳорат олди — у: «Инна фи халқис-самавоти вал-арди вахтилофил-лайли ван-наҳари ла-оятин ли-улил-албаб (Албатта осмонлар ва ер яратилишида, кеча-кундузнинг алмашинишида ақл эгалари учун (кўплаб) оятлар бордир)» (оятини) ўқир эди; бас шу оятларни — сурани тугатгунга қадар — ўқиди; кейин туриб икки ракат ўқиди ва уларда қиём, рукуъ ва саждани узайтирди; кейин (намоздан) қайтди ва — то пишиллаб (хуррак) ургунга қадар — ухлади; кейин буни уч марта қилди — олти ракат — ҳар гал мисвок урар, таҳорат олар ва шу оятларни ўқир эди; кейин уч (ракат) билан витр қилди. Бас муаззин азон айтди; бас намозга чиқди ва у: «Аллаҳумма-жъал фи қалби нура, ва фи лисани нура, важъал фи самъи нура, важъал фи басари нура, важъал мин халфи нура, ва мин амами нура, важъал мин фавқи нура, ва мин таҳти нура. Аллаҳумма аътини нура (Аллаҳим, қалбимда нур, тилимда нур қил; қулоғимда нур қил; кўзимда нур қил; ортимда нур ва олдимда нур қил; устимда нур ва остимда нур қил. Аллаҳим, менга нур бер)» дер эди.
وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ ذَاتَ لَيْلَةٍ عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مُتَطَوِّعًا مِنَ اللَّيْلِ فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْقِرْبَةِ فَتَوَضَّأَ فَقَامَ فَصَلَّى فَقُمْتُ لَمَّا رَأَيْتُهُ صَنَعَ ذَلِكَ فَتَوَضَّأْتُ مِنَ الْقِرْبَةِ ثُمَّ قُمْتُ إِلَى شِقِّهِ الأَيْسَرِ فَأَخَذَ بِيَدِي مِنْ وَرَاءِ ظَهْرِهِ يَعْدِلُنِي كَذَلِكَ مِنْ وَرَاءِ ظَهْرِهِ إِلَى الشِّقِّ الأَيْمَنِ . قُلْتُ أَفِي التَّطَوُّعِ كَانَ ذَلِكَ قَالَ نَعَمْ .
Ибн Аббос айтди: Мен бир кеча холам Маймуна олдида тунади м. Бас Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан нафл (намоз) ўқишга турди; Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) меш олдига туриб борди ва таҳорат олди; кейин туриб намоз ўқиди. Мен унинг буни қилганини кўриб, турдим ва мешдан таҳорат олдим; кейин унинг чап томонига турдим; бас у қўлимдан — орқаси (елкаси) ортидан — тутди ва мени шундай — орқаси ортидан — ўнг томонга тўғрилади. Мен: «Бу нафлда (эдими)?» дедим. У: «Ҳа» деди.
وَحَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، أَخْبَرَنِي أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ قَيْسَ بْنَ سَعْدٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بَعَثَنِي الْعَبَّاسُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ فِي بَيْتِ خَالَتِي مَيْمُونَةَ فَبِتُّ مَعَهُ تِلْكَ اللَّيْلَةَ فَقَامَ يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ فَتَنَاوَلَنِي مِنْ خَلْفِ ظَهْرِهِ فَجَعَلَنِي عَلَى يَمِينِهِ .
Ибн Аббос айтди: Аббос мени Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига жўнатди — у холам Маймунанинг уйида эди; бас мен у билан ўша кеча тунади м. У кечадан намоз ўқишга турди; мен унинг чап томонига турдим; бас у мени орқаси (елкаси) ортидан (ушлаб) олди ва мени ўнг томонига қилди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ بِتُّ عِنْدَ خَالَتِي مَيْمُونَةَ . نَحْوَ حَدِيثِ ابْنِ جُرَيْجٍ وَقَيْسِ بْنِ سَعْدٍ .
Ибн Аббос айтди: Мен холам Маймуна олдида тунади м — Ибн Журайж ва Қайс ибн Саъд ҳадиси наҳвида.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، عَنْ شُعْبَةَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً .
Ибн Аббос айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан ўн уч ракат ўқир эди.
وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسِ بْنِ مَخْرَمَةَ، أَخْبَرَهُ عَنْ زَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، أَنَّهُ قَالَ لأَرْمُقَنَّ صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اللَّيْلَةَ فَصَلَّى . رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ طَوِيلَتَيْنِ طَوِيلَتَيْنِ طَوِيلَتَيْنِ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُمَا دُونَ اللَّتَيْنِ قَبْلَهُمَا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُمَا دُونَ اللَّتَيْنِ قَبْلَهُمَا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُمَا دُونَ اللَّتَيْنِ قَبْلَهُمَا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُمَا دُونَ اللَّتَيْنِ قَبْلَهُمَا ثُمَّ أَوْتَرَ فَذَلِكَ ثَلاَثَ عَشْرَةَ رَكْعَةً .
Зайд ибн Холид ал-Жуҳаний айтди: Мен албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бу кечаги намозини кузатаман (деб аҳд қилдим). Бас у икки енгил ракат ўқиди, кейин икки узун-узун-узун ракат ўқиди, кейин икки ракат ўқиди — улар ўзларидан олдинги иккисидан кичироқ (қисқароқ) эди; кейин икки ракат ўқиди — улар олдингингуидан кичироқ; кейин икки ракат ўқиди — улар олдингингуидан кичироқ; кейин икки ракат ўқиди — улар олдингингуидан кичироқ; кейин витр қилди. Бас бу — ўн уч ракат.
وَحَدَّثَنِي حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ الْمَدَائِنِيُّ أَبُو جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا وَرْقَاءُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرٍ فَانْتَهَيْنَا إِلَى مَشْرَعَةٍ فَقَالَ " أَلاَ تُشْرِعُ يَا جَابِرُ " . قُلْتُ بَلَى - قَالَ - فَنَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَشْرَعْتُ - قَالَ - ثُمَّ ذَهَبَ لِحَاجَتِهِ وَوَضَعْتُ لَهُ وَضُوءًا - قَالَ - فَجَاءَ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ خَالَفَ بَيْنَ طَرَفَيْهِ فَقُمْتُ خَلْفَهُ فَأَخَذَ بِأُذُنِي فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ .
Жобир ибн Абдуллаҳ айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бир сафарда эдим; бас биз бир сув ичиш жойига (машраъа) етиб келдик. У: «Сув ичмайсанми (сувга тушмайсанми), эй Жобир?» деди. Мен: «Ҳа» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (уловдан) тушди, мен ҳам сувга тушдим (сувни кўрсатдим). Кейин у ҳожатига борди; мен унга таҳорат (суви) қўйдим. Бас у келди ва таҳорат олди, кейин туриб — икки учини (елкасида) алмаштирган бир (ягона) кийимда — намоз ўқиди. Мен унинг ортида турдим; бас у қулоғимдан тутиб, мени ўнг томонига қилди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ جَمِيعًا عَنْ هُشَيْمٍ، - قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، - أَخْبَرَنَا أَبُو حُرَّةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ لِيُصَلِّيَ افْتَتَحَ صَلاَتَهُ بِرَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ .
Оиша айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан намоз ўқишга турса, намозини икки енгил ракат билан бошлар эди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا قَامَ أَحَدُكُمْ مِنَ اللَّيْلِ فَلْيَفْتَتِحْ صَلاَتَهُ بِرَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ
Абу Ҳурайра Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): «Бирортангиз кечадан турса, намозини икки енгил ракат билан бошласин» деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ، عَبَّاسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقُولُ إِذَا قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ " اللَّهُمَّ لَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ نُورُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ قَيَّامُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ رَبُّ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ أَنْتَ الْحَقُّ وَوَعْدُكَ الْحَقُّ وَقَوْلُكَ الْحَقُّ وَلِقَاؤُكَ حَقٌّ وَالْجَنَّةُ حَقٌّ وَالنَّارُ حَقٌّ وَالسَّاعَةُ حَقٌّ اللَّهُمَّ لَكَ أَسْلَمْتُ وَبِكَ آمَنْتُ وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ وَإِلَيْكَ أَنَبْتُ وَبِكَ خَاصَمْتُ وَإِلَيْكَ حَاكَمْتُ فَاغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَأَخَّرْتُ وَأَسْرَرْتُ وَأَعْلَنْتُ أَنْتَ إِلَهِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ " .
Ибн Аббос (ривоят қилди)ки: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тун ярисидан намозга турса: «Аллаҳумма, лакал-ҳамд, Анта нурус-самавоти вал-арди ва ман фийҳинна; ва лакал-ҳамд, Анта қайямус-самавоти вал-арди ва ман фийҳинна; ва лакал-ҳамд, Анта Роббус-самавоти вал-арди ва ман фийҳинна; Антал-ҳаққ, ва ваъдука-л-ҳаққ, ва қавлука-л-ҳаққ, ва лиқўука ҳаққ, вал-жаннату ҳаққ, ван-нару ҳаққ, вас-сааъату ҳаққ. Аллаҳумма, лака асламту, ва бика аманту, ва алайка таваккалту, ва илайка анабту, ва бика хосамту, ва илайка ҳакамту; фағфир ли ма қаддамту ва аххорту ва асрарту ва аъланту; Анта илаҳи, ло илаҳа илла Анта (Аллаҳим, ҳамд Сенгадир; Сен осмонлар ва ер ҳамда улардаги нарсаларнинг нурисан; ҳамд Сенгадир, Сен осмонлар ва ер ҳамда улардагиларни (қоим қилиб) сақловчисан; ҳамд Сенгадир, Сен осмонлар ва ер ҳамда улардагиларнинг Роббисан; Сен Ҳақсан, Сенинг ваъданг ҳақ, Сўзинг ҳақ, (Сенга) йўлиқиш ҳақ, жаннат ҳақ, дўзах ҳақ, қиёмат ҳақ. Аллаҳим, Сенга таслим бўлдим, Сенга иймон келтирдим, Сенга таваккул қилдим, Сенга қайтдим (юзланди м), Сен (ёрдам, ҳужжат) билан (душман билан) баҳслашди м, Сенга ҳукм ташлади м (ҳакам қилдим); бас мен илгари қилган ва кейин қолдирган, яширган ва ошкор қилган (гуноҳ)ларимни мағфират қил; Сен Илоҳимсан, Сендан ўзга илоҳ йўқ)» дер эди.
حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ وَابْنُ أَبِي عُمَرَ قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، كِلاَهُمَا عَنْ سُلَيْمَانَ الأَحْوَلِ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . أَمَّا حَدِيثُ ابْنِ جُرَيْجٍ فَاتَّفَقَ لَفْظُهُ مَعَ حَدِيثِ مَالِكٍ لَمْ يَخْتَلِفَا إِلاَّ فِي حَرْفَيْنِ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ مَكَانَ قَيَّامُ قَيِّمُ وَقَالَ وَمَا أَسْرَرْتُ وَأَمَّا حَدِيثُ ابْنِ عُيَيْنَةَ فَفِيهِ بَعْضُ زِيَادَةٍ وَيُخَالِفُ مَالِكًا وَابْنَ جُرَيْجٍ فِي أَحْرُفٍ .
Ибн Аббос Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). Ибн Журайж ҳадиси Молик ҳадиси билан сўзда мувофиқ келди — фақат икки ҳарфда(гина) ихтилоф қилди: Ибн Журайж «қайям» ўрнига «қаййим» деди ва «ва ма асрарту» деди. Ибн Уяйна ҳадисида эса баъзи зиёда бор ва у Молик ҳамда Ибн Журайжга баъзи ҳарфларда мухолифат қилди.
وَحَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا مَهْدِيٌّ، - وَهُوَ ابْنُ مَيْمُونٍ - حَدَّثَنَا عِمْرَانُ، الْقَصِيرُ عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا الْحَدِيثِ وَاللَّفْظُ قَرِيبٌ مِنْ أَلْفَاظِهِمْ .
Ибн Аббос Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу ҳадис билан (ривоят қилди); ва сўзи уларнинг сўзларига яқин.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَأَبُو مَعْنٍ الرَّقَاشِيُّ قَالُوا حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ، بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ بِأَىِّ شَىْءٍ كَانَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْتَتِحُ صَلاَتَهُ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ قَالَتْ كَانَ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ افْتَتَحَ صَلاَتَهُ " اللَّهُمَّ رَبَّ جِبْرَائِيلَ وَمِيكَائِيلَ وَإِسْرَافِيلَ فَاطِرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ اهْدِنِي لِمَا اخْتُلِفَ فِيهِ مِنَ الْحَقِّ بِإِذْنِكَ إِنَّكَ تَهْدِي مَنْ تَشَاءُ إِلَى صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ " .
Абу Салама ибн Абдурраҳмон ибн Авф айтди: Мен Оиша — Уммул-мўминин — дан: «Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан турса, намозини нима билан бошлар эди?» деб сўрадим. У: «У кечадан турса, намозини: ‹Аллаҳумма, Робба Жиброила ва Микоила ва Исрофила, Фотирас-самавоти вал-арди, Олимал-ғайби ваш-шаҳадати, Анта таҳкуму байна ибодика фийма кану фийҳи яхталифун; иҳдини лимах-тулифа фийҳи минал-ҳаққи би-изника, иннака таҳди ман ташау ило сиротин мустақим (Аллаҳим, Жиброил, Микоил ва Исрофилнинг Робби, осмонлар ва ерни яратгувчи, ғайб ва ошкорани билувчи! Сен бандаларинг орасида улар ихтилоф қилган нарсада ҳукм чиқарасан; ихтилоф қилинган ҳаққа мени Ўз изнинг билан ҳидоят қил; албатта Сен хоҳлаганингни тўғри йўлга ҳидоят қиласан)› билан бошлар эди» деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ الْمُقَدَّمِيُّ، حَدَّثَنَا يُوسُفُ الْمَاجِشُونُ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عَبْدِ، الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ إِذَا قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ قَالَ " وَجَّهْتُ وَجْهِيَ لِلَّذِي فَطَرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضَ حَنِيفًا وَمَا أَنَا مِنَ الْمُشْرِكِينَ إِنَّ صَلاَتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَاىَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ لاَ شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أُمِرْتُ وَأَنَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ اللَّهُمَّ أَنْتَ الْمَلِكُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ . أَنْتَ رَبِّي وَأَنَا عَبْدُكَ ظَلَمْتُ نَفْسِي وَاعْتَرَفْتُ بِذَنْبِي فَاغْفِرْ لِي ذُنُوبِي جَمِيعًا إِنَّهُ لاَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلاَّ أَنْتَ وَاهْدِنِي لأَحْسَنِ الأَخْلاَقِ لاَ يَهْدِي لأَحْسَنِهَا إِلاَّ أَنْتَ وَاصْرِفْ عَنِّي سَيِّئَهَا لاَ يَصْرِفُ عَنِّي سَيِّئَهَا إِلاَّ أَنْتَ لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ وَالْخَيْرُ كُلُّهُ فِي يَدَيْكَ وَالشَّرُّ لَيْسَ إِلَيْكَ أَنَا بِكَ وَإِلَيْكَ تَبَارَكْتَ وَتَعَالَيْتَ أَسْتَغْفِرُكَ وَأَتُوبُ إِلَيْكَ " . وَإِذَا رَكَعَ قَالَ " اللَّهُمَّ لَكَ رَكَعْتُ وَبِكَ آمَنْتُ وَلَكَ أَسْلَمْتُ خَشَعَ لَكَ سَمْعِي وَبَصَرِي وَمُخِّي وَعَظْمِي وَعَصَبِي " . وَإِذَا رَفَعَ قَالَ " اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا بَيْنَهُمَا وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَىْءٍ بَعْدُ " . وَإِذَا سَجَدَ قَالَ " اللَّهُمَّ لَكَ سَجَدْتُ وَبِكَ آمَنْتُ وَلَكَ أَسْلَمْتُ سَجَدَ وَجْهِي لِلَّذِي خَلَقَهُ وَصَوَّرَهُ وَشَقَّ سَمْعَهُ وَبَصَرَهُ تَبَارَكَ اللَّهُ أَحْسَنُ الْخَالِقِينَ " . ثُمَّ يَكُونُ مِنْ آخِرِ مَا يَقُولُ بَيْنَ التَّشَهُّدِ وَالتَّسْلِيمِ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ وَمَا أَسْرَرْتُ وَمَا أَعْلَنْتُ وَمَا أَسْرَفْتُ وَمَا أَنْتَ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ " .
Алий ибн Абу Толиб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди)ки: У намозга турса: «Важжаҳту важҳия лиллази фатарас-самавоти вал-арда ҳанифан, ва ма ана минал-мушрикин; инна салати ва нусуки ва маҳяя ва мамати лиллаҳи Роббил-оламин, ло шарика лаҳ, ва бизалика умирту ва ана минал-муслимин. Аллаҳумма, Антал-Малику, ло илаҳа илла Анта; Анта Робби ва ана абдука, заламту нафси ваътарафту бизанби, фағфир ли зунуби жамиъан, иннаҳу ло яғфируз-зунуба илла Анта; ваҳдини ли-аҳсанил-ахлоқи, ло яҳди ли-аҳсаниҳа илла Анта; васриф анни саййиъаҳа, ло ясрифу анни саййиъаҳа илла Анта; лаббайка ва саъдайка, вал-хайру куллуҳу фи ядайка, ваш-шарру лайса илайка; ана бика ва илайка, табаракта ва таъолайта, астағфирука ва атубу илайка (Мен юзимни осмонлар ва ерни яратган Зотга — ботил дин(лар)дан ҳаққа бурилган ҳолда — қаратдим, ва мен мушриклардан эмасман; албатта намозим, қурбонлигим, ҳаётим ва ўлимим оламлар Робби Аллаҳ учундир, Унинг шериги йўқ; мен шунга буюрил дим ва мен мусулмонларданман. Аллаҳим, Сен Подшоҳсан, Сендан ўзга илоҳ йўқ; Сен Роббимсан, мен бандангман; нафсимга зулм қилдим ва гуноҳимни эътироф этдим; бас барча гуноҳларимни мағфират қил — чунки гуноҳларни Сендан ўзга ҳеч ким мағфират қилмас; мени энг гўзал ахлоққа ҳидоят қил — энг гўзалига Сендан ўзга ҳидоят қилмас; мендан ёмон (ахлоқ)ини буриб узоқлаштир — мендан ёмонини Сендан ўзга буриб узоқлаштирмас; лаббайка ва саъдайк (буйруғингга ҳозир ва итоатда ман); бутун яхшилик Сенинг қўлларингда, ёмонлик Сенга (нисбат берилмайди); мен Сен билан(ман) ва Сенга (қайтаман); баракали ва олийсан; Сендан мағфират сўрайман ва Сенга тавба қиламан)» дер эди. Рукуъ қилса: «Аллаҳумма, лака ракаъту, ва бика аманту, ва лака асламту; хашаъа лака самъи ва басари ва муххи ва азми ва асаби (Аллаҳим, Сенга рукуъ қилдим, Сенга иймон келтирдим, Сенга таслим бўлдим; қулоғим, кўзим, миям, суягим ва пайларим Сенга бўйсунди (хушуъ қилди))» дер эди. (Рукуъдан) бош кўтарса: «Аллаҳумма, Роббано, лакал-ҳамду милъас-самавоти ва милъал-арди ва милъа ма байнаҳума ва милъа ма шиъта мин шайъин баъд (Аллаҳим, Роббимиз, осмонлар тўлиги, ер тўлиги, улар орасидаги нарса тўлиги ва шундан кейин Сен хоҳлаган ҳар бир нарса тўлиги ҳамд Сенгадир)» дер эди. Сажда қилса: «Аллаҳумма, лака сажадту, ва бика аманту, ва лака асламту; сажада важҳи лиллази халақаҳу ва саввараҳу ва шаққа самъаҳу ва басараҳу, табаракаллаҳу аҳсанул-холиқин (Аллаҳим, Сенга сажда қилдим, Сенга иймон келтирдим, Сенга таслим бўлдим; юзим уни яратган, суратлаган, унинг қулоғи ва кўзини очган Зотга сажда қилди; яратгувчиларнинг энг гўзали Аллаҳ баракали бўлди)» дер эди. Кейин ташаҳҳуд билан салом орасида айтадиган сўзининг охири шу бўлар эди: «Аллаҳумма, иғфир ли ма қаддамту ва ма аххорту ва ма асрарту ва ма аъланту ва ма асрафту ва ма Анта аъламу биҳи минни; Антал-Муқаддиму ва Антал-Муъаххиру, ло илаҳа илла Анта (Аллаҳим, мен илгари қилган, кейин қолдирган, яширган, ошкор қилган, исроф қилган ва Сен мендан кўра билувчироқ бўлган (гуноҳ)ларимни мағфират қил; Сен (хоҳлаганингни) олдинга сурувчи ва (хоҳлаганни) орқага сурувчисан, Сендан ўзга илоҳ йўқ)».
وَحَدَّثَنَاهُ زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ، إِبْرَاهِيمَ أَخْبَرَنَا أَبُو النَّضْرِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَمِّهِ، الْمَاجِشُونِ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ عَنِ الأَعْرَجِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اسْتَفْتَحَ الصَّلاَةَ كَبَّرَ ثُمَّ قَالَ " وَجَّهْتُ وَجْهِي " . وَقَالَ " وَأَنَا أَوَّلُ الْمُسْلِمِينَ " . وَقَالَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ " . وَقَالَ " وَصَوَّرَهُ فَأَحْسَنَ صُوَرَهُ " . وَقَالَ وَإِذَا سَلَّمَ قَالَ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ " . إِلَى آخِرِ الْحَدِيثِ وَلَمْ يَقُلْ بَيْنَ التَّشَهُّدِ وَالتَّسْلِيمِ .
(Бу ҳадис) бизга ал-Аъраж(дан) шу иснод билан (ривоят қилинди); ва у: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни очганида, такбир айтар, кейин: ‹Важжаҳту важҳи...› дер эди» деди; ва: «ва ана аввалул-муслимин (мен мусулмонларнинг биринчисиман)» деди; ва: «рукуъдан бошини кўтарса: ‹Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ, Роббано ва лакал-ҳамд› дер эди» деди; ва: «ва саввараҳу фа-аҳсана сувараҳ (уни суратлади ва суратини гўзал қилди)» деди; ва: «салом берса: ‹Аллаҳумма, иғфир ли ма қаддамту...› дер эди» деди — ҳадиснинг охиригача; ва «ташаҳҳуд билан салом орасида» демади.