حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - قَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، - عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ بَاتَ عِنْدَ خَالَتِهِ مَيْمُونَةَ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ اللَّيْلِ فَتَوَضَّأَ مِنْ شَنٍّ مُعَلَّقٍ وُضُوءًا خَفِيفًا - قَالَ وَصَفَ وُضُوءَهُ وَجَعَلَ يُخَفِّفُهُ وَيُقَلِّلُهُ - قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَقُمْتُ فَصَنَعْتُ مِثْلَ مَا صَنَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ جِئْتُ فَقُمْتُ عَنْ يَسَارِهِ فَأَخْلَفَنِي فَجَعَلَنِي عَنْ يَمِينِهِ فَصَلَّى ثُمَّ اضْطَجَعَ فَنَامَ حَتَّى نَفَخَ ثُمَّ أَتَاهُ بِلاَلٌ فَآذَنَهُ بِالصَّلاَةِ فَخَرَجَ فَصَلَّى الصُّبْحَ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ . قَالَ سُفْيَانُ وَهَذَا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خَاصَّةً لأَنَّهُ بَلَغَنَا أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَنَامُ عَيْنَاهُ وَلاَ يَنَامُ قَلْبُهُ .
Ибн Аббос (ривоят қилди)ки: У холаси Маймуна олдида тунади. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан турди ва осилган бир (эски) мешдан енгил бир таҳорат олди — (ровий: у таҳоратини таърифлади ва уни енгиллаштириб, камайтириб (кўрсатди)) —. Ибн Аббос: Мен ҳам турдим ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилган каби қилдим; кейин келиб унинг чап томонига турдим; бас у мени (орқасига) ўтказиб, ўнг томонига қилди; кейин намоз ўқиди; кейин ётди ва — то пишиллаб (хуррак) ургунга қадар — ухлади; кейин унга Билол келди ва унга намозни билдирди; бас чиқиб субҳни ўқиди ва таҳорат олмади. Суфён: Бу — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га хосдир; чунки бизга етиб келдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг кўзлари ухлар, лекин қалби ухламас эди.