حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، وَأَبُو مَعْنٍ الرَّقَاشِيُّ قَالُوا حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ، بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ أُمَّ الْمُؤْمِنِينَ بِأَىِّ شَىْءٍ كَانَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَفْتَتِحُ صَلاَتَهُ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ قَالَتْ كَانَ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ افْتَتَحَ صَلاَتَهُ " اللَّهُمَّ رَبَّ جِبْرَائِيلَ وَمِيكَائِيلَ وَإِسْرَافِيلَ فَاطِرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ اهْدِنِي لِمَا اخْتُلِفَ فِيهِ مِنَ الْحَقِّ بِإِذْنِكَ إِنَّكَ تَهْدِي مَنْ تَشَاءُ إِلَى صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ " .
Абу Салама ибн Абдурраҳмон ибн Авф айтди: Мен Оиша — Уммул-мўминин — дан: «Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечадан турса, намозини нима билан бошлар эди?» деб сўрадим. У: «У кечадан турса, намозини: ‹Аллаҳумма, Робба Жиброила ва Микоила ва Исрофила, Фотирас-самавоти вал-арди, Олимал-ғайби ваш-шаҳадати, Анта таҳкуму байна ибодика фийма кану фийҳи яхталифун; иҳдини лимах-тулифа фийҳи минал-ҳаққи би-изника, иннака таҳди ман ташау ило сиротин мустақим (Аллаҳим, Жиброил, Микоил ва Исрофилнинг Робби, осмонлар ва ерни яратгувчи, ғайб ва ошкорани билувчи! Сен бандаларинг орасида улар ихтилоф қилган нарсада ҳукм чиқарасан; ихтилоф қилинган ҳаққа мени Ўз изнинг билан ҳидоят қил; албатта Сен хоҳлаганингни тўғри йўлга ҳидоят қиласан)› билан бошлар эди» деди.