أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ، قَالَ أَنْبَأَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ سَأَلْتُ عَائِشَةَ بِأَىِّ شَىْءٍ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَفْتَتِحُ صَلاَتَهُ قَالَتْ كَانَ إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ افْتَتَحَ صَلاَتَهُ قَالَ " اللَّهُمَّ رَبَّ جِبْرِيلَ وَمِيكَائِيلَ وَإِسْرَافِيلَ فَاطِرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبَادِكَ فِيمَا كَانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ اللَّهُمَّ اهْدِنِي لِمَا اخْتُلِفَ فِيهِ مِنَ الْحَقِّ إِنَّكَ تَهْدِي مَنْ تَشَاءُ إِلَى صِرَاطٍ مُسْتَقِيمٍ " .
Бизга ал-Аббос ибн Абдул-Азим хабар бериб, деди: бизга Умар ибн Юнус ривоят қилди, у деди: бизга Икрима ибн Аммор ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, у деди: менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: Оишадан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозларини нима билан бошлардилар?» деб сўрадим. У деди: У зот кечаси (намозга) турганларида, намозларини шу (сўзлар) билан бошлардилар, дердилар: «Аллаҳим, Жибрил, Микоил ва Исрофилнинг Робби, осмонлар ва ернинг Яратгувчиси, ғайб ва ошкорни Билгувчиси! Сен бандаларинг орасида улар ихтилоф қилган нарсаларда ҳукм қилурсан. Аллаҳим, ихтилоф қилинган ҳақ (масала)да мени ҳидоят қилгил. Албатта Сен Ўзинг истаган кишини тўғри йўлга ҳидоят қилурсан.»