حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، أَخْبَرَنَا أَبُو بَدْرٍ، شُجَاعُ بْنُ الْوَلِيدِ عَنْ عُمَرَ بْنِ مُحَمَّدٍ الْعُمَرِيِّ، قَالَ وَحَدَّثَ نَافِعٌ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ، وَسَالِمًا، كَلَّمَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ فَقَالَ خَرَجْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُعْتَمِرِينَ، فَحَالَ كُفَّارُ قُرَيْشٍ دُونَ الْبَيْتِ، فَنَحَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بُدْنَهُ، وَحَلَقَ رَأْسَهُ.
Муҳаммад ибн Абдурраҳим бизга айтди: Абу Бадр Шужў ибн Валид бизга хабар берди, Умар ибн Муҳаммад Умарийдан: У деди: Нофиъ айтди-ки, Абдуллаҳ ва Салим Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳума билан гаплашди, у: ‹Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан умрачи бўлиб (йўлга) чиқдик, Қурайш кофирлари Байт билан (орасида) тўсиқ бўлди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (қурбонлик) туяларини сўйди ва бошини олдирди› деди.