حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَخِي، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي عَتِيقٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْحُسَيْنِ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ صَفِيَّةَ، أَخْبَرَتْهُ. حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْتُ الزُّهْرِيَّ، يُخْبِرُ عَنْ عَلِيِّ بْنِ الْحُسَيْنِ، أَنَّ صَفِيَّةَ ـ رضى الله عنها ـ أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ مُعْتَكِفٌ، فَلَمَّا رَجَعَتْ مَشَى مَعَهَا، فَأَبْصَرَهُ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ، فَلَمَّا أَبْصَرَهُ دَعَاهُ فَقَالَ " تَعَالَ هِيَ صَفِيَّةُ ـ وَرُبَّمَا قَالَ سُفْيَانُ هَذِهِ صَفِيَّةُ ـ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ يَجْرِي مِنَ ابْنِ آدَمَ مَجْرَى الدَّمِ ". قُلْتُ لِسُفْيَانَ أَتَتْهُ لَيْلاً قَالَ وَهَلْ هُوَ إِلاَّ لَيْلٌ
Исмоил ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Биродарим менга хабар берди, Сулаймондан, у Муҳаммад ибн Абу Атиқдан, у Ибн Шиҳобдан, у Али ибн Ҳусайн розияллаҳу анҳумадан: Сафийя унга хабар берди. Али ибн Абдуллаҳ бизга айтди: Суфён бизга айтди: У деди: Мен Зуҳрийни — Али ибн Ҳусайндан хабар бериб — (эшитди): Сафийя розияллаҳу анҳо Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга — у зот эътикофда (муътакиф) — келди. У қайтганида, у зот у билан бирга юрди (кузатди). Уни Ансордан бир киши кўрди. У (киши) уни кўргач, у зот уни чақириб: «Кел, бу Сафийя — Суфён баъзан: ‹бу Сафийя› деди — чунки шайтон одам боласида қон (юрган) жойдек юради» дедилар. Мен Суфёнга: ‹У (Сафийя) у зотга кечаси келдими?› дедим. У: ‹У фақат кеча (бўлгандир-ку)?› деди.