حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمَرْوَزِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنْ صَفِيَّةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُعْتَكِفًا فَأَتَيْتُهُ أَزُورُهُ لَيْلاً فَحَدَّثْتُهُ وَقُمْتُ فَانْقَلَبْتُ فَقَامَ مَعِي لِيَقْلِبَنِي - وَكَانَ مَسْكَنُهَا فِي دَارِ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ - فَمَرَّ رَجُلاَنِ مِنَ الأَنْصَارِ فَلَمَّا رَأَيَا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَسْرَعَا فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " عَلَى رِسْلِكُمَا إِنَّهَا صَفِيَّةُ بِنْتُ حُيَىٍّ " . قَالاَ سُبْحَانَ اللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " إِنَّ الشَّيْطَانَ يَجْرِي مِنَ الإِنْسَانِ مَجْرَى الدَّمِ فَخَشِيتُ أَنْ يَقْذِفَ فِي قُلُوبِكُمَا شَيْئًا " . أَوْ قَالَ " شَرًّا " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад Марвазий ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Зуҳрийдан, у Али ибн Ҳусайндан, у Сафийядан хабар берди, у айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам муътакиф (эътикофда) эди. Мен кечаси уни зиёрат қилгани келдим. Мен у билан суҳбатлашдим, сўнг туриб қайтдим. У мени кузатиб қўйиш учун мен билан турди — унинг (Сафийянинг) маскани Усома ибн Зайднинг ҳовлисида эди. Шунда ансорлардан икки киши ўтди. Улар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни кўргач, тезлашиб кетдилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Шошманглар, бу Сафийя бинти Ҳуяйдир» деди. Улар: «Субҳаналлаҳ, эй Расулуллаҳ!» дедилар. У: «Шайтон инсон танасида қон юрганидек юради, мен сизларнинг қалбингизга бирор нарса солишидан қўрқдим» ёки «ёмонлик солишидан» деди.