حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي النُّعْمَانِ، عَنْ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا وَعَدَ الرَّجُلُ أَخَاهُ - وَمِنْ نِيَّتِهِ أَنْ يَفِيَ لَهُ - فَلَمْ يَفِ وَلَمْ يَجِئْ لِلْمِيعَادِ فَلاَ إِثْمَ عَلَيْهِ " .
Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, бизга Абу Омир ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Таҳмон Али ибн Абдул-Аълодан, у Абун-Нуъмондан, у Абу Ваққосдан, у Зайд ибн Арқамдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди, у: «Агар киши биродарига ваъда берса — ниятида унга вафо қилиш бўлса-ю — вафо қилмаса ва ваъда жойига келмаса, унга гуноҳ йўқ» деди.