حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَامِرٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي النُّعْمَانِ، عَنْ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا وَعَدَ الرَّجُلُ وَيَنْوِي أَنْ يَفِيَ بِهِ فَلَمْ يَفِ بِهِ فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَلَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ . عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى ثِقَةٌ وَلاَ يُعْرَفُ أَبُو النُّعْمَانِ وَلاَ أَبُو وَقَّاصٍ وَهُمَا مَجْهُولاَنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Омир ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Таҳмон ривоят қилди, у Али ибн Абдулаълодан, у Абун-Нуъмондан, у Абу Ваққосдан, у Зайд ибн Арқамдан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бир киши ваъда берса-ю, уни бажаришни ният қилган бўлса, аммо уни бажара олмаса, унга гуноҳ йўқдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир ва унинг исноди кучли эмас. Али ибн Абдулаъло ишончли (рови); Абун-Нуъмон ҳам, Абу Ваққос ҳам танилмаган — улар иккаласи ҳам мажҳулдир.