حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَرْعَرَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ كَانَ أَبُو مُوسَى الأَشْعَرِيُّ يُشَدِّدُ فِي الْبَوْلِ وَيَقُولُ إِنَّ بَنِي إِسْرَائِيلَ كَانَ إِذَا أَصَابَ ثَوْبَ أَحَدِهِمْ قَرَضَهُ. فَقَالَ حُذَيْفَةُ لَيْتَهُ أَمْسَكَ، أَتَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُبَاطَةَ قَوْمٍ فَبَالَ قَائِمًا.
Бизга Муҳаммад ибн Аръара ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Мансурдан, у Абу Воилдан ривоят қилди, у деди: Абу Мусо ал-Ашъарий бавл (масаласи)да қаттиқ (эҳтиёткор) бўлар ва: «Албатта, Бани Исроил — уларнинг бировининг кийимига (сийдик) тегса, уни кесиб (қирқиб) ташларди,» дерди. Шунда Ҳузайфа: «Қанийди у (шу сўзни айтмай) жим турса эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир қавмнинг ахлатхонаси ёнига келиб, тик турган ҳолда бавл қилдилар (ку),» деди.