حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، وَكَثِيرِ بْنِ كَثِيرٍ ـ يَزِيدُ أَحَدُهُمَا عَلَى الآخَرِ ـ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَرْحَمُ اللَّهُ أُمَّ إِسْمَاعِيلَ، لَوْ تَرَكَتْ زَمْزَمَ ـ أَوْ قَالَ لَوْ لَمْ تَغْرِفْ مِنَ الْمَاءِ ـ لَكَانَتْ عَيْنًا مَعِينًا، وَأَقْبَلَ جُرْهُمُ فَقَالُوا أَتَأْذَنِينَ أَنْ نَنْزِلَ عِنْدَكِ قَالَتْ نَعَمْ وَلاَ حَقَّ لَكُمْ فِي الْمَاءِ. قَالُوا نَعَمْ ".
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, у Айюб ва Касир ибн Касирдан — бири бошқасига (ривоятда) зиёда қилади — у Саид ибн Жубайрдан, у деди: Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Аллаҳ Исмоилнинг онасини (Ҳожарни) раҳмат қилсин! Агар у Замзамни (ўз ҳолига) қолдирган бўлса — ёки: агар у сувдан ҳовучлаб олмаган бўлса — у оқиб турадиган бир булоқ бўлар эди. Журҳум (қабиласи) келиб: Сенинг ёнингга тушишимизга изн берасанми? дедилар. У: Ҳа, лекин сувда сизларнинг ҳаққингиз йўқ, деди. Улар: Ҳа (розимиз), дедилар».