حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، حَدَّثَنَا أَبُو عَقِيلٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الْمُتَوَكِّلِ النَّاجِيُّ، قَالَ أَتَيْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيَّ، فَقُلْتُ لَهُ حَدِّثْنِي بِمَا، سَمِعْتَ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ سَافَرْتُ مَعَهُ فِي بَعْضِ أَسْفَارِهِ ـ قَالَ أَبُو عَقِيلٍ لاَ أَدْرِي غَزْوَةً أَوْ عُمْرَةً ـ فَلَمَّا أَنْ أَقْبَلْنَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَحَبَّ أَنْ يَتَعَجَّلَ إِلَى أَهْلِهِ فَلْيُعَجِّلْ ". قَالَ جَابِرٌ فَأَقْبَلْنَا وَأَنَا عَلَى جَمَلٍ لِي أَرْمَكَ لَيْسَ فِيهِ شِيَةٌ، وَالنَّاسُ خَلْفِي، فَبَيْنَا أَنَا كَذَلِكَ إِذْ قَامَ عَلَىَّ، فَقَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا جَابِرُ اسْتَمْسِكْ ". فَضَرَبَهُ بِسَوْطِهِ ضَرْبَةً، فَوَثَبَ الْبَعِيرُ مَكَانَهُ. فَقَالَ " أَتَبِيعُ الْجَمَلَ ". قُلْتُ نَعَمْ. فَلَمَّا قَدِمْنَا الْمَدِينَةَ وَدَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمَسْجِدَ فِي طَوَائِفِ أَصْحَابِهِ، فَدَخَلْتُ إِلَيْهِ، وَعَقَلْتُ الْجَمَلَ فِي نَاحِيَةِ الْبَلاَطِ. فَقُلْتُ لَهُ هَذَا جَمَلُكَ. فَخَرَجَ، فَجَعَلَ يُطِيفُ بِالْجَمَلِ وَيَقُولُ " الْجَمَلُ جَمَلُنَا ". فَبَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَوَاقٍ مِنْ ذَهَبٍ فَقَالَ " أَعْطُوهَا جَابِرًا ". ثُمَّ قَالَ " اسْتَوْفَيْتَ الثَّمَنَ ". قُلْتُ نَعَمْ. قَالَ " الثَّمَنُ وَالْجَمَلُ لَكَ ".
Муслим бизга айтди, Абу Ақил бизга айтди, Абул-Мутаваккил Ножий бизга айтди, у деди: Мен Жобир ибн Абдуллаҳ Ансорийнинг олдига келдим ва унга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан эшитган нарсангни менга айтиб бер», дедим. У деди: Мен у билан баъзи сафарларида бирга сафар қилдим — Абу Ақил деди: Ғазотми ёки умрамиди билмайман — биз қайтаётганимизда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Ким оиласига тезроқ етиб олишни хоҳласа, шошилсин». Жобир деди: Биз қайтдик, мен ўзимнинг кулранг, ҳеч қандай аломат (доғ) бўлмаган туямда эдим, одамлар менинг ортимда эдилар. Мен шу ҳолатда турганимда, у (туя) тўхтаб қолди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: «Эй Жобир, ушлаб тур», деди. Сўнг уни қамчиси билан бир урди, туя ўша жойида сакраб (юриб) кетди. У: «Бу туяни сотасанми?», деди. Мен: «Ҳа», дедим. Мадинага етиб келганимизда ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам саҳобаларининг гуруҳлари билан масжидга кирганида, мен ҳам унинг олдига кирдим, туяни Балот томонида боғлаб қўйдим. Унга: «Бу сенинг туянг», дедим. У чиқиб, туя атрофида айланиб: «Туя бизнинг туямиз», дер эди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бир неча уқия олтин юборди ва: «Буни Жобирга беринглар», деди. Сўнг: «Нархни тўлиқ олдингми?», деди. Мен: «Ҳа», дедим. У: «Нарх ҳам, туя ҳам сеникидир», деди.