حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ النُّمَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ، قَالَ سَمِعْتُ الزُّهْرِيَّ، قَالَ سَمِعْتُ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، وَسَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، وَعَلْقَمَةَ بْنَ وَقَّاصٍ، وَعُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ حَدِيثِ، عَائِشَةَ، كُلٌّ حَدَّثَنِي طَائِفَةً، مِنَ الْحَدِيثِ قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا أَرَادَ أَنْ يَخْرُجَ أَقْرَعَ بَيْنَ نِسَائِهِ، فَأَيَّتُهُنَّ يَخْرُجُ سَهْمُهَا خَرَجَ بِهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم، فَأَقْرَعَ بَيْنَنَا فِي غَزْوَةٍ غَزَاهَا، فَخَرَجَ فِيهَا سَهْمِي، فَخَرَجْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ مَا أُنْزِلَ الْحِجَابُ.
Ҳажжож ибн Минҳол бизга айтди, Абдуллаҳ ибн Умар Нумайрий бизга айтди, Юнус бизга айтди, у деди: Зуҳрийдан эшитдим, у деди: Урва ибн Зубайр, Саъид ибн Мусайяб, Алқама ибн Ваққос ва Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳдан эшитдим — Оишанинг ҳадиси ҳақида, ҳар бири менга ҳадиснинг бир қисмини айтди — у (Оиша) деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (сафарга) чиқмоқчи бўлса, хотинлари орасида қуръа (чек) ташларди, қайси бирининг чеки чиқса, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни олиб чиқарди. У бир ғазотда биз орасида қуръа ташлади, унда менинг чеким чиқди, мен Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан ҳижоб (ояти) нозил қилингандан кейин (сафарга) чиқдим.