حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَكُنَّا إِذَا أَشْرَفْنَا عَلَى وَادٍ هَلَّلْنَا وَكَبَّرْنَا ارْتَفَعَتْ أَصْوَاتُنَا، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا أَيُّهَا النَّاسُ، ارْبَعُوا عَلَى أَنْفُسِكُمْ، فَإِنَّكُمْ لاَ تَدْعُونَ أَصَمَّ وَلاَ غَائِبًا، إِنَّهُ مَعَكُمْ، إِنَّهُ سَمِيعٌ قَرِيبٌ، تَبَارَكَ اسْمُهُ وَتَعَالَى جَدُّهُ ".
Муҳаммад ибн Юсуф бизга айтди, Суфён бизга айтди, Осимдан, Абу Усмондан, Абу Мусо Ашъарий розияллаҳу анҳудан, у деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан эдик. Биз бир водийга (чиқиб) қараганимизда, таҳлил (Ло илаҳа иллаллаҳ) ва такбир айтдик, овозларимиз кўтарилди. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй одамлар, ўзларингизга раҳм қилинглар (секинроқ), чунки сизлар кар ёки ғойибни чақирмаяпсиз; албатта, У сизлар билан бирга, албатта У эшитувчи, яқиндир. Унинг исми муборак ва шони олий бўлди», деди.