حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مَقْفَلَهُ مِنْ عُسْفَانَ، وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَاحِلَتِهِ، وَقَدْ أَرْدَفَ صَفِيَّةَ بِنْتَ حُيَىٍّ، فَعَثَرَتْ نَاقَتُهُ فَصُرِعَا جَمِيعًا، فَاقْتَحَمَ أَبُو طَلْحَةَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، جَعَلَنِي اللَّهُ فِدَاءَكَ. قَالَ " عَلَيْكَ الْمَرْأَةَ ". فَقَلَبَ ثَوْبًا عَلَى وَجْهِهِ وَأَتَاهَا، فَأَلْقَاهَا عَلَيْهَا وَأَصْلَحَ لَهُمَا مَرْكَبَهُمَا فَرَكِبَا، وَاكْتَنَفْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَلَمَّا أَشْرَفْنَا عَلَى الْمَدِينَةِ قَالَ " آيِبُونَ تَائِبُونَ عَابِدُونَ لِرَبِّنَا حَامِدُونَ ". فَلَمْ يَزَلْ يَقُولُ ذَلِكَ حَتَّى دَخَلَ الْمَدِينَةَ.
Абу Маъмар бизга айтди, Абдулворис бизга айтди, у деди: Яҳё ибн Абу Исъҳоқ менга айтди, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан, у деди: Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Усфондан қайтишида (сафарда) эдик, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уловида эди, Сафийя бинт Ҳуяйни ортига мингаштирган эди. Унинг туяси қоқилиб кетди, иккаласи (Набий ва Сафийя) йиқилди. Абу Талҳа (отидан) сапчиб тушиб: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳ мени сенга фидо қилсин (сен омонмисан)?», деди. У: «Аёлга (қара)», деди. (Абу Талҳа) бир кийимни юзига (парда қилиб) бурди ва унинг олдига келди, кийимни унинг устига ташлади, иккаласига уловларини тузатиб берди, улар миндилар. Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни ўраб олдик. Мадинага (яқинлашиб) қараганимизда, у: «(Биз) қайтгувчилармиз, тавба қилгувчилармиз, ибодат қилгувчилармиз, Раббимизга ҳамд айтгувчилармиз», деди. У буни Мадинага киргунича айтаверди.