حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ جَامِعِ بْنِ شَدَّادٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ مُحْرِزٍ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ جَاءَ نَفَرٌ مِنْ بَنِي تَمِيمٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " يَا بَنِي تَمِيمٍ، أَبْشِرُوا ". قَالُوا بَشَّرْتَنَا فَأَعْطِنَا. فَتَغَيَّرَ وَجْهُهُ، فَجَاءَهُ أَهْلُ الْيَمَنِ، فَقَالَ " يَا أَهْلَ الْيَمَنِ، اقْبَلُوا الْبُشْرَى إِذْ لَمْ يَقْبَلْهَا بَنُو تَمِيمٍ ". قَالُوا قَبِلْنَا. فَأَخَذَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُحَدِّثُ بَدْءَ الْخَلْقِ وَالْعَرْشِ، فَجَاءَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا عِمْرَانُ، رَاحِلَتُكَ تَفَلَّتَتْ، لَيْتَنِي لَمْ أَقُمْ.
Муҳаммад ибн Касир бизга айтди, Суфён бизга хабар берди, Жомиъ ибн Шаддоддан, Сафвон ибн Муҳриздан, Имрон ибн Ҳусайн розияллаҳу анҳумодан, у деди: Бану Тамимдан бир гуруҳ Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келди. У: «Эй Бану Тамим, хушхабар бўлсин», деди. Улар: «Бизни хушхабарладингми, бўлмаса (мол) бер», дедилар. Шунда унинг юзи ўзгарди. Кейин унинг олдига Яман аҳли келди, у: «Эй Яман аҳли, Бану Тамим қабул қилмаган хушхабарни қабул қилинглар», деди. Улар: «Қабул қилдик», дедилар. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам хилқатнинг (яратилишнинг) бошланиши ва Арш ҳақида гапира бошлади. Шу пайт бир киши келиб: «Эй Имрон, уловинг қочиб кетди (Кошки мен турмаганимда)», деди.