حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " يَرْحَمُ اللَّهُ أُمَّ إِسْمَاعِيلَ، لَوْلاَ أَنَّهَا عَجِلَتْ لَكَانَ زَمْزَمُ عَيْنًا مَعِينًا ". قَالَ الأَنْصَارِيُّ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَمَّا كَثِيرُ بْنُ كَثِيرٍ فَحَدَّثَنِي قَالَ إِنِّي وَعُثْمَانَ بْنَ أَبِي سُلَيْمَانَ جُلُوسٌ مَعَ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، فَقَالَ مَا هَكَذَا حَدَّثَنِي ابْنُ عَبَّاسٍ، قَالَ أَقْبَلَ إِبْرَاهِيمُ بِإِسْمَاعِيلَ وَأُمِّهِ عَلَيْهِمُ السَّلاَمُ وَهْىَ تُرْضِعُهُ، مَعَهَا شَنَّةٌ ـ لَمْ يَرْفَعْهُ ـ ثُمَّ جَاءَ بِهَا إِبْرَاهِيمُ وَبِابْنِهَا إِسْمَاعِيلَ.
Аҳмад ибн Саъид Абу Абдуллаҳ менга айтди, Ваҳб ибн Жарир бизга айтди, отасидан, Айюбдан, Абдуллаҳ ибн Саъид ибн Жубайрдан, отасидан, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан, у деди: «Аллаҳ Исмоилнинг онасига раҳм қилсин! Агар у шошилмаганида, Замзам оқувчи булоқ бўлар эди». Ансорий деди: Ибн Журайж бизга айтди: Касир ибн Касирга келсак, у менга айтди, у деди: Мен ва Усмон ибн Абу Сулаймон Саъид ибн Жубайр билан ўтирган эдик. У: «Менга Ибн Аббос бундай айтмади», деди: У деди: Иброҳим Исмоил ва унинг онаси алайҳимуссалом билан (Маккага) келди — у (она) уни эмизар эди, ёнида бир меш (сув идиши) бор эди — уни марфуъ қилмади (Набийга кўтармади) — сўнг Иброҳим уни ва ўғли Исмоилни келтирди.