حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، سَمِعْتُ عُرْوَةَ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ ـ رضى الله عنها فَرَجَعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى خَدِيجَةَ يَرْجُفُ فُؤَادُهُ، فَانْطَلَقَتْ بِهِ إِلَى وَرَقَةَ بْنِ نَوْفَلٍ، وَكَانَ رَجُلاً تَنَصَّرَ يَقْرَأُ الإِنْجِيلَ بِالْعَرَبِيَّةِ. فَقَالَ وَرَقَةُ مَاذَا تَرَى فَأَخْبَرَهُ. فَقَالَ وَرَقَةُ هَذَا النَّامُوسُ الَّذِي أَنْزَلَ اللَّهُ عَلَى مُوسَى، وَإِنْ أَدْرَكَنِي يَوْمُكَ أَنْصُرْكَ نَصْرًا مُؤَزَّرًا. النَّامُوسُ صَاحِبُ السِّرِّ الَّذِي يُطْلِعُهُ بِمَا يَسْتُرُهُ عَنْ غَيْرِهِ.
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Лайс бизга айтди, у деди: Уқайл менга айтди, Ибн Шиҳобдан, Урвани эшитдим, у деди: Оиша розияллаҳу анҳо деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Хадижага қайтди, юраги (қўрқувдан) титрар эди. У (Хадижа) уни Варақа ибн Навфалнинг олдига олиб борди — у насроний бўлган, Инжилни арабчада ўқийдиган киши эди. Варақа: «Сен нима кўраяпсан?», деди. У (Набий) унга хабар берди. Варақа: «Бу — Аллаҳ Мусога нозил қилган Номус (сирни етказувчи Жибрил)дир. Агар сенинг кунинг (даъват вақти) менга етса, сенга қаттиқ нусрат берар эдим», деди. Номус — сир эгаси (Жибрил)ки, у (кишини) ўзгасидан яширган нарсалардан хабардор қилади.