حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَثَلِي وَمَثَلُ النَّاسِ كَمَثَلِ رَجُلٍ اسْتَوْقَدَ نَارًا، فَجَعَلَ الْفَرَاشُ وَهَذِهِ الدَّوَابُّ تَقَعُ فِي النَّارِ ". وَقَالَ " كَانَتِ امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا ابْنَاهُمَا جَاءَ الذِّئْبُ فَذَهَبَ بِابْنِ إِحْدَاهُمَا، فَقَالَتْ صَاحِبَتُهَا إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. وَقَالَتِ الأُخْرَى إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. فَتَحَاكَمَتَا إِلَى دَاوُدَ، فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى فَخَرَجَتَا عَلَى سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ فَأَخْبَرَتَاهُ. فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّهُ بَيْنَهُمَا. فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ تَفْعَلْ يَرْحَمُكَ اللَّهُ، هُوَ ابْنُهَا. فَقَضَى بِهِ لِلصُّغْرَى ". قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاللَّهِ إِنْ سَمِعْتُ بِالسِّكِّينِ إِلاَّ يَوْمَئِذٍ، وَمَا كُنَّا نَقُولُ إِلاَّ الْمُدْيَةُ.
Абул-Ямон бизга айтди, Шуъайб бизга хабар берди, Абуз-Зинод бизга айтди, Абдураҳмондан, у унга айтдики, у Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳуни эшитди: У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганини эшитди: «Менинг ва одамларнинг мисолим — бир киши олов ёқгандек, парвона (капалак) ва мана шу жонзотлар оловга туша бошлади (мен уларни тўсаман, улар эса кира верадилар)». Ва деди: «Икки аёл бўлиб, ёнларида уларнинг икки ўғили (бор) эди. Бўри келиб, бирининг ўғилини олиб кетди. Шериги (аёл): ‹Бўри фақат сенинг ўғлингни олиб кетди›, деди. Иккинчиси: ‹Йўқ, фақат сенинг ўғлингни олиб кетди›, деди. Иккаласи Довудга (ҳакамлик сўраб) келдилар, у (қолган бола)ни каттаги (аёл)га ҳукм қилди. Улар чиқиб, Сулаймон ибн Довуднинг олдига келдилар ва унга хабар бердилар. У: ‹Менга пичоқ келтиринглар, уни (болани) иккаласи орасида (тенг) бўлиб берай›, деди. Кичиги (аёл): ‹Бундай қилма, Аллаҳ сенга раҳм қилсин, у (бола) унинг (каттаги)нинг ўғлидир›, деди. Шунда у (бола)ни кичигига ҳукм қилди». Абу Ҳурайра деди: «Аллаҳга қасамки, мен ‹сиккин (пичоқ)› (сўзини) фақат ўша кун эшитдим, биз фақат ‹мудя› дер эдик».