حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنِي شَبَابَةُ، حَدَّثَنِي وَرْقَاءُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا ابْنَاهُمَا جَاءَ الذِّئْبُ فَذَهَبَ بِابْنِ إِحْدَاهُمَا . فَقَالَتْ هَذِهِ لِصَاحِبَتِهَا إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ أَنْتِ . وَقَالَتِ الأُخْرَى إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ . فَتَحَاكَمَتَا إِلَى دَاوُدَ فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى فَخَرَجَتَا عَلَى سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ عَلَيْهِمَا السَّلاَمُ فَأَخْبَرَتَاهُ فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّهُ بَيْنَكُمَا . فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ يَرْحَمُكَ اللَّهُ هُوَ ابْنُهَا . فَقَضَى بِهِ لِلصُّغْرَى " . قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاللَّهِ إِنْ سَمِعْتُ بِالسِّكِّينِ قَطُّ إِلاَّ يَوْمَئِذٍ مَا كُنَّا نَقُولُ إِلاَّ الْمُدْيَةَ .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, менга Шабоба ривоят қилди, менга Варқў ривоят қилди, у Абу Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У: «Икки аёл бор эди, улар билан бирга иккаласининг ўғиллари бор эди. Бўри келиб, улардан бирининг ўғлини олиб кетди. Шунда бу аёл ўртоғига: ‹Сенинг ўғлингни олиб кетди› деди. Бошқаси эса: ‹Аксинча, сенинг ўғлингни олиб кетди› деди. Улар Довудга арз қилишди, у каттасининг фойдасига ҳукм қилди. Сўнг улар Сулаймон ибн Довуд алайҳимассаломнинг олдига чиқиб, унга хабар беришди. У: ‹Менга пичоқ келтиринглар, уни иккангиз ўртангизда бўлиб бераман› деди. Шунда кичиги: ‹Аллаҳ сенга раҳм қилмасин, у унинг ўғли-ку!› деди. Шунда у кичигининг фойдасига ҳукм қилди» дедилар. Рови айтди: Абу Ҳурайра: «Валлаҳи, ўша кунгача ‹сиккин› (пичоқ) сўзини ҳеч эшитмаган эдим, биз фақат ‹мудя› дердик» деди.