حَدَّثَنَا زَيْدٌ ـ هُوَ ابْنُ أَخْزَمَ ـ قَالَ أَبُو قُتَيْبَةَ سَلْمُ بْنُ قُتَيْبَةَ حَدَّثَنِي مُثَنَّى بْنُ سَعِيدٍ الْقَصِيرُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو جَمْرَةَ، قَالَ لَنَا ابْنُ عَبَّاسِ أَلاَ أُخْبِرُكُمْ بِإِسْلاَمِ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قُلْنَا بَلَى. قَالَ قَالَ أَبُو ذَرٍّ كُنْتُ رَجُلاً مِنْ غِفَارٍ، فَبَلَغَنَا أَنَّ رَجُلاً قَدْ خَرَجَ بِمَكَّةَ، يَزْعُمُ أَنَّهُ نَبِيٌّ، فَقُلْتُ لأَخِي انْطَلِقْ إِلَى هَذَا الرَّجُلِ كَلِّمْهُ وَأْتِنِي بِخَبَرِهِ. فَانْطَلَقَ فَلَقِيَهُ، ثُمَّ رَجَعَ فَقُلْتُ مَا عِنْدَكَ فَقَالَ وَاللَّهِ لَقَدْ رَأَيْتُ رَجُلاً يَأْمُرُ بِالْخَيْرِ وَيَنْهَى عَنِ الشَّرِّ. فَقُلْتُ لَهُ لَمْ تَشْفِنِي مِنَ الْخَبَرِ. فَأَخَذْتُ جِرَابًا وَعَصًا، ثُمَّ أَقْبَلْتُ إِلَى مَكَّةَ فَجَعَلْتُ لاَ أَعْرِفُهُ، وَأَكْرَهُ أَنْ أَسْأَلَ عَنْهُ، وَأَشْرَبُ مِنْ مَاءِ زَمْزَمَ وَأَكُونُ فِي الْمَسْجِدِ. قَالَ فَمَرَّ بِي عَلِيٌّ فَقَالَ كَأَنَّ الرَّجُلَ غَرِيبٌ. قَالَ قُلْتُ نَعَمْ. قَالَ فَانْطَلِقْ إِلَى الْمَنْزِلِ. قَالَ فَانْطَلَقْتُ مَعَهُ لاَ يَسْأَلُنِي عَنْ شَىْءٍ، وَلاَ أُخْبِرُهُ، فَلَمَّا أَصْبَحْتُ غَدَوْتُ إِلَى الْمَسْجِدِ لأَسْأَلَ عَنْهُ، وَلَيْسَ أَحَدٌ يُخْبِرُنِي عَنْهُ بِشَىْءٍ. قَالَ فَمَرَّ بِي عَلِيٌّ فَقَالَ أَمَا نَالَ لِلرَّجُلِ يَعْرِفُ مَنْزِلَهُ بَعْدُ قَالَ قُلْتُ لاَ. قَالَ انْطَلِقْ مَعِي. قَالَ فَقَالَ مَا أَمْرُكَ وَمَا أَقْدَمَكَ هَذِهِ الْبَلْدَةَ قَالَ قُلْتُ لَهُ إِنْ كَتَمْتَ عَلَىَّ أَخْبَرْتُكَ. قَالَ فَإِنِّي أَفْعَلُ. قَالَ قُلْتُ لَهُ بَلَغَنَا أَنَّهُ قَدْ خَرَجَ هَا هُنَا رَجُلٌ يَزْعُمُ أَنَّهُ نَبِيٌّ، فَأَرْسَلْتُ أَخِي لِيُكَلِّمَهُ فَرَجَعَ وَلَمْ يَشْفِنِي مِنَ الْخَبَرِ، فَأَرَدْتُ أَنْ أَلْقَاهُ. فَقَالَ لَهُ أَمَا إِنَّكَ قَدْ رَشَدْتَ، هَذَا وَجْهِي إِلَيْهِ، فَاتَّبِعْنِي، ادْخُلْ حَيْثُ أَدْخُلُ، فَإِنِّي إِنْ رَأَيْتُ أَحَدًا أَخَافُهُ عَلَيْكَ، قُمْتُ إِلَى الْحَائِطِ، كَأَنِّي أُصْلِحُ نَعْلِي، وَامْضِ أَنْتَ، فَمَضَى وَمَضَيْتُ مَعَهُ، حَتَّى دَخَلَ وَدَخَلْتُ مَعَهُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ لَهُ اعْرِضْ عَلَىَّ الإِسْلاَمَ. فَعَرَضَهُ فَأَسْلَمْتُ مَكَانِي، فَقَالَ لِي " يَا أَبَا ذَرٍّ اكْتُمْ هَذَا الأَمْرَ، وَارْجِعْ إِلَى بَلَدِكَ، فَإِذَا بَلَغَكَ ظُهُورُنَا فَأَقْبِلْ ". فَقُلْتُ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ لأَصْرُخَنَّ بِهَا بَيْنَ أَظْهُرِهِمْ. فَجَاءَ إِلَى الْمَسْجِدِ، وَقُرَيْشٌ فِيهِ فَقَالَ يَا مَعْشَرَ قُرَيْشٍ، إِنِّي أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ. فَقَالُوا قُومُوا إِلَى هَذَا الصَّابِئِ. فَقَامُوا فَضُرِبْتُ لأَمُوتَ فَأَدْرَكَنِي الْعَبَّاسُ، فَأَكَبَّ عَلَىَّ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَيْهِمْ، فَقَالَ وَيْلَكُمْ تَقْتُلُونَ رَجُلاً مِنْ غِفَارَ، وَمَتْجَرُكُمْ وَمَمَرُّكُمْ عَلَى غِفَارَ. فَأَقْلَعُوا عَنِّي، فَلَمَّا أَنْ أَصْبَحْتُ الْغَدَ رَجَعْتُ فَقُلْتُ مِثْلَ مَا قُلْتُ بِالأَمْسِ، فَقَالُوا قُومُوا إِلَى هَذَا الصَّابِئِ. فَصُنِعَ {بِي} مِثْلَ مَا صُنِعَ بِالأَمْسِ وَأَدْرَكَنِي الْعَبَّاسُ فَأَكَبَّ عَلَىَّ، وَقَالَ مِثْلَ مَقَالَتِهِ بِالأَمْسِ. قَالَ فَكَانَ هَذَا أَوَّلَ إِسْلاَمِ أَبِي ذَرٍّ رَحِمَهُ اللَّهُ.
Зайд — у Ибн Ахзам — бизга айтди, Абу Қутайба Салм ибн Қутайба деди: Муанно ибн Саъид Қасир менга айтди, у деди: Абу Жамра менга айтди, у деди: Ибн Аббос бизга: «Сизларга Абу Заррнинг Исломи (қабул қилиши) ҳақида хабар бермайми?», деди. Биз: «Ҳа (бер)», дедик. У деди: Абу Зарр деди: Мен Ғифордан бўлган бир киши эдим. Бизга Маккада бир киши чиқиб, ўзини пайғамбар деб даъво қилаётгани хабари етди. Мен акамга: «Бу кишининг олдига бор, у билан гаплаш ва менга унинг хабарини келтир», дедим. У бориб, уни учратди, сўнг қайтди. Мен: «Сенда (қандай) хабар бор?», дедим. У: «Аллаҳга қасамки, мен яхшиликка буюриб, ёмонликдан қайтарувчи бир кишини кўрдим», деди. Мен унга: «Сен мени хабар билан қондирмадинг», дедим. Бир халта (озиқ) ва асо олдим, сўнг Маккага келдим; мен уни танимас, ундан сўрашни эса ёқтирмас эдим; Замзам сувидан ичар ва масжидда (кун) ўтказар эдим. (Абу Зарр) деди: Менинг ёнимдан Али ўтди ва: «Бу киши ғариб (мусофир)га ўхшайди», деди. Мен: «Ҳа», дедим. У: «Манзилга (уйга) юр», деди. Мен у билан жўнадим, у мендан ҳеч нарса сўрамас, мен ҳам унга хабар бермас эдим. Тонг отганида, мен у ҳақида сўраш учун масжидга бордим, лекин ҳеч ким менга у ҳақида бирор нарса айтмас эди. (Абу Зарр) деди: Менинг ёнимдан Али ўтди ва: «Бу кишига ҳали ўз манзилини билиш вақти келмадими?», деди. Мен: «Йўқ», дедим. У: «Мен билан юр», деди. Сўнг: «Сенинг ишинг нима, бу шаҳарга сени нима келтирди?», деди. Мен унга: «Агар мендан (сирни) яширсанг, сенга айтаман», дедим. У: «Мен шундай қиламан (яшираман)», деди. Мен унга: «Бизга бу ерда ўзини пайғамбар деб даъво қилувчи бир киши чиқгани хабари етди, мен акамни унга гаплашгани юбордим, у қайтди-ю, мени хабар билан қондирмади, мен уни ўзим учратишни хоҳладим», дедим. У унга: «Албатта, сен тўғри йўлга тушдинг; мана, мен ҳам унга (кетаётган) йўлимда — менга эргаш; мен кирган жойга кир; агар мен сен учун қўрқадиган бировни кўрсам, мен деворга (қараб) — гўё наълимни тузатаётгандек — тураман, сен ўтиб кет», деди. У ўтди, мен ҳам у билан ўтдим, токи у кирди, мен ҳам у билан Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига кирдим ва унга: «Менга Исломни тақдим қил», дедим. У уни тақдим қилди, мен ўша жойда Ислом келтирдим. У менга: «Эй Абу Зарр, бу ишни яшир ва ўз юртингга қайт; бизнинг ғолиб келганимиз (зоҳир бўлганимиз) хабари сенга етса, кел», деди. Мен: «Сени ҳақ билан юборган Зотга қасамки, мен албатта уни (калимани) улар орасида баланд овозда эълон қиламан», дедим. Сўнг масжидга келдим — Қурайш унда (бор эди) — ва: «Эй Қурайш жамоаси, мен гувоҳлик бераманки, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ ва гувоҳлик бераманки, Муҳаммад Унинг бандаси ва Расулидир», дедим. Улар: «Бу собиъийга (диндан чиққанга) томон туринглар!», дедилар. Улар туриб, мен ўлим (даражаси)гача урилдим. Шунда Аббос менга етиб келиб, мен устига энгашди (ҳимоя қилди), сўнг уларга юзланиб: «Ҳолингизга вой! Ғифордан бир кишини ўлдирасизларми, ҳолбуки сизларнин савдонгиз ва йўлингиз Ғифордан ўтади?!», деди. Улар мендан (уришни) тўхтатдилар. Эртаси тонг отганида, мен қайтиб, кечаги айтганимни (яна) айтдим, улар: «Бу собиъийга томон туринглар!», дедилар. Менга кечагидек қилинди, Аббос менга етиб, мен устига энгашди ва кечаги сўзини айтди. (Абу Жамра) деди: Мана шу Абу Зарр раҳимаҳуллаҳнинг илк Исломи (қабул қилиши) эди.