حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَيْسَ بِالطَّوِيلِ الْبَائِنِ وَلاَ بِالْقَصِيرِ، وَلاَ بِالأَبْيَضِ الأَمْهَقِ، وَلَيْسَ بِالآدَمِ وَلَيْسَ بِالْجَعْدِ الْقَطَطِ وَلاَ بِالسَّبْطِ، بَعَثَهُ اللَّهُ عَلَى رَأْسِ أَرْبَعِينَ سَنَةً، فَأَقَامَ بِمَكَّةَ عَشْرَ سِنِينَ، وَبِالْمَدِينَةِ عَشْرَ سِنِينَ، فَتَوَفَّاهُ اللَّهُ، وَلَيْسَ فِي رَأْسِهِ وَلِحْيَتِهِ عِشْرُونَ شَعْرَةً بَيْضَاءَ.
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди, Молик ибн Анас бизга хабар берди, Робиа ибн Абу Абдураҳмондан, Анас ибн Молик розияллаҳу анҳудан: У унинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам на ўта узун, на калта; на ўта оқ, на буғдойранг; на ўралган жингалак, на тўғри (сочли) эди. Аллаҳ уни қирқ ёши бошида (пайғамбар қилиб) юборди; Маккада ўн йил, Мадинада ўн йил турди; сўнг Аллаҳ уни вафот эттирди, унинг боши ва соқолида йигирма оқ тук йўқ эди.