وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، أَخْبَرَنَا رَوْحٌ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ أَبِي عَمَّارٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ أَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَكَّةَ خَمْسَ عَشْرَةَ سَنَةً يَسْمَعُ الصَّوْتَ وَيَرَى الضَّوْءَ سَبْعَ سِنِينَ وَلاَ يَرَى شَيْئًا وَثَمَانَ سِنِينَ يُوحَى إِلَيْهِ وَأَقَامَ بِالْمَدِينَةِ عَشْرًا .
Бизга Исъҳоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ривоят қилди, бизга Равҳ хабар берди, бизга Ҳаммод ибн Салама Аммор ибн Абу Аммордан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Маккада ўн беш йил турди: етти йил овозни эшитиб, нурни кўриб, аммо (жисмни) кўрмас эди; саккиз йил эса унга ваҳий нозил бўлар эди. Мадинада эса ўн йил турди.