حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ مُضَرَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَالِكٍ ابْنِ بُحَيْنَةَ الأَسْدِيِّ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا سَجَدَ فَرَّجَ بَيْنَ يَدَيْهِ حَتَّى نَرَى إِبْطَيْهِ. قَالَ وَقَالَ ابْنُ بُكَيْرٍ حَدَّثَنَا بَكْرٌ بَيَاضَ إِبْطَيْهِ.
Қутайба ибн Саъид бизга айтди, Бакр ибн Музар бизга айтди, Жаъфар ибн Робиадан, Аъраждан, Абдуллаҳ ибн Молик ибн Буҳайна Асадийдан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сажда қилганида, икки қўли орасини очар эди, ҳатто биз унинг икки қўлтиғини кўрар эдик. (Рови) деди: Ибн Букайр: Бакр бизга айтди: «Икки қўлтиғи оқлиғини (кўрар эдик)», деди.